KO SU ČUVENI LALA I SOSA? ZAŠTO SE NOVOSAĐANI ILI STANOVNICI BAČKE I SREMA ''UVREDE'' KADA IH TAKO OSLOVITE?

Ovi nadimci se izvorno vezuju isključivo za stanovnike Banata. Manje ćete pogrešiti ako sve Vojvođane nazovete Slaninarima, mada im se ni to neće dopasti budući da ovaj nadimak ima podrugljiv ton, a povezan je sa gajenjem svinja i proizvodnjom slanine

Ipak, najzanimljivije od svega je to da za Lale lingvisti imaju pregršt teorija o njihovom nastanku, dok im je Sosa potpuna misterija jer njenog nadimka nema ni u legendama, a kamoli u naučnim radovima.

Lingvisti su odavno prihvatili mišljenje uvreženo u narodu da su Lale svi stanovnici Vojvodine bez obzira na to što se izvorno ovaj nadimak, kako smo već napomenuli, vezuje samo za stanovnike Banata.

Na pitanje zašto baš Lale, etnolog Slavica Gajić odgovara da ima raznih teorija o poreklu ovog nadimka, a da jedna od njih potiče iz vremena kada su Turci bili na ovim prostorima, od sredine 16. do prvih decenija 18. veka.

- Obilazeći gazdačke kuće, a ne znajući imena vlasnika, sve su zvali Lalo. Tako su Banaćani ostali Lale, a taj nadimak se kasnije proširio na sve stanovnike Vojvodine - objašnjava Slavica Gajić.

 

 

Foto: informer.rs

 

Legenda

Sa druge strane, postoji legenda da je carica Marija Terezija okupila banatski, bački i sremski puk, regimentu, svoje verne vojnike - graničare, i da je za vernu službu medaljama odlikovala Bačvane i Sremce. Međutim, za Banaćane više nije bilo medalja. Carica se u tom nezgodnom trenutku odlučila da skupocenu ogrlicu u obliku lale pokloni upravo banatskim vojnicima, pa otud i nadimak Lale.

A kakve su te Lale po karakteru, svojevremeno je opisala i etnološkinja Bosa Rosić.

- Nadimak za Banaćane odnosi se na lenjost i tromost. Lale su naši ljudi, doseljenici iz centralne Srbije, samo što je na njihov mentalitet uticalo geografsko okruženje. Iako su možda spori, oni sve bolje rade od nas dinaraca zbog smirenosti i stabilnosti - tumači Rosićeva.

 

 

 

Sose nema ni u legendama

U 20. veku ovaj nadimak se u našem narodu ukorenio za sve žene poreklom iz Vojvodine, a samo poreklo tog nadimka lingvistima je potpuno nepoznato. O nadimku Sosa nema traga ni u legendama a kamoli u naučnoj literaturi što je, prema tvrdnjama etnologa i lingvista veoma čudno i tajnovito.

Ono što je lingvistima zamiljivo jeste još jedna osobina karakteristična za Vojvodinu, a to je da se prezimenima "prišivaju" nadimci odnosno špicname ili, prema nekim lingvistima, špicnamet.

Ova složenica je nemačkog porekla i sastoji se iz dve reči nemačkog porekla – "spitz" (oštar, šiljast, igla, zajedljiv) i "name" (ime). Iako naizgled mala, lingvisti kažu da je u Vojvodini glavna razlika između nadimka i špicnameta ta da se nadimak "zarađuje, stiče i dobija", često protiv svoje volje, dok se špicname nasleđuje.

Kako priča istoričar Dragan Kiurski, špicname se obično nasleđuje od nekog rođaka i može predstavljati njegovu karakteristiku ili profesiju kojom se bavio, a kao primere navodi Pirgine (predak im je bio pirgav, pegav), zatim Paprikarove (predak je uzgajao papriku), a i Brezdušini (bez duše), Cincarevi, Šulcovi, Kasirovi i mnogi drugi.

 

Bonus video: