OVA SRPSKA TVRĐAVA BILA JE POSLEDNJA LINIJA ODBRANE IZMEĐU DVA CARSTVA! Tu se spajaju prošlost i sadašnjost... MORATE JE POSETITI!
Podeli vest
Turisti iz Srbije radije posećuju evropske gradove i egzotične destinacije, a da nisu ni svesni kakve prirodne lepote krije naša zemlja
Tvrđava Golubac je zamak kome je zaista potrebno da posvetite svoju pažnju i vreme. Ušuškan u predivnoj Đerdapskoj klisuri, prozvanom Gvozdena kapija Dunava, tvrđava Golubac zauzima važan strateški položaj. I to baš na onom mestu gde je reka najšira, tako da podseća na more.
Nisam još uvek svestan da sam se vratio kući, da stojim na tlu Srbije i da nisam više u onom užasu i paklu. Još sam preplašen, rekao je u ispovesti za "Novosti" vozač Aleksandar Dražić (46)
15.04.2022
15:30
Od trenutka kada je obnovljena i otvorena u martu 2019. godine, tvrđava Golubački grad postala je jedna od najposećenijih atrakcija u našoj zemlji.
Nalazi se u okviru Nacionalnog parka "Đerdap" i udaljena je od Beograda oko 130 kilometara, a osim što ćete uživati u predivnom pogledu, u kulama možete da posetite i brojne izložbe o samoj istoriji tvrđave.
Golubačka tvrđava sastoji se od devet kula i Palate i predstavlja ulaz u nacionalni park Đerdap. Ovo je definitivno primarna atrakcija kada je reč o najlepšim tvrđavama u Srbiji.
Danas u tvrđavi Golubački grad postoje različite zone, budući da i dalje ima onih koje su nedovoljno bezbedne i koje je moguće posetiti, ali samo u pratnji posebnog pratioca i uz maksimalno poštovanje svih bezbednosnih mera.
Tvrđava Golubac je mesto na kome se spajaju prošlost i sadašnjost pripovedajući priču o mnogim bitkama. Golubački zamak je lokalitet na kome su Srbi, Turci, Austrijanci i Mađari vojevali, na kome su ratnici uzvikivali bojne pokliče i mesto koje čuva mnoge tajne spremne da ih otkrijete.
Istorijat
Istorija golubačke tvrđave je bila veoma turbulentna. Pre nego što je ovaj srednjevekovni evropski zamak podignut, na njegovom mestu nalazila se rimska utvrda. Tokom srednjeg veka ovde su se odigrale brojne bitke između Turaka, Bugara, Mađara, Srba i Austrijanaca.
Tokom ovog perioda tvrđava Golubac je uspešno odbila više od 120 napada i opsada.
Posebnu važnost Golubac je poprimio sredinom 14. veka nakon što se Otomansko carstvo uzdiglo na istoku, piše serbianprivatetours.
Njen položaj na samom "vrhu" klisure Gvozdena kapija, kao i činjenica da je Golubac bio poslednja vojna postaja na Dunavu, bili su od presudne važnosti za kontrolu rečnog saobraćaja. Samim tim, tvrđava Golubac bila je poslednja linija odbrane između ugarskog i otomanskog carstva.
Nakon Kosovske bitke 1389. godine Turci su od Srba preuzeli upravljanje tvrđavom Golubac. Samo dve godine kasnije 1931. tvrđava prelazi u ruke Ugara, ali samo na par meseci, nakon čega će je Turci ponovo osvojiti.
Oko 1403. ovaj srednjovekovni zamak ponovo potpada pod mađarsku vlast. Nakon toga Sigmund, kralj Ugarske, tvrđavu Golubac daje na urpavljanje Stefanu Lazareviću, despotu Srbije. Ovo je bio poklon kojim je trebalo učvrstiti savezništvo dve zemlje.
Posle Stefanove smrti, njegov sestrić i naslednik Đurađ Branković je trebalo da preuzme zamak, ali…
Vojvoda Jeremija, koji je u tom trenutku bio zapovednik Golupca, zatražio je 12.000 dukata da bi, bez borbe, predao Ugarima zamak. Nakon što je odbijen, Jeremija je tvrđavu predao Turcima i tako prouzrokovao čitav niz događaja.
Naime, sada kada su ponovo imali Golubac kao bazu, Turci su počeli da haraju pograničnim delovima Ugarske i pljačkaju sve što mogu. A kako bi se zaštitili od dubljeg prodiranja Osmanlija, Mađari podižu 14 novih tvrđava između Beograda i Turnu Severina.
U narednih nekoliko vekova tvrđava Golubac je stalno prelazila iz turskih u mađarske ruke i tako je bilo sve do 1867. kada je srpski princ Mihajlo Obrenović III uzeo prevlast, a Golubac izgubio svoj strteški značaj.
Koja se tajna krije iza imena tvrđave Golubac
Kroz istoriju, još od 1335. godine, ime Golubac izgovarano je na mnogo različitih jezika – Galambas, Galambocz, Colombazo, Columbaz, Columbarum, Taubersburg, Tawbenstein, Peristerin, Giwerdzinlik… I na svakom od njih značilo je isto – Golub.
Međutim, kako je ovaj zamak zaradio svoje ime? O tome postoji nekoliko teorija i legendi.
Prva legenda nam pripoveda priču o neuzvraćenoj ljubavi. Naime, turski komandant grada zaljubio se u prelepu devojku po imenu Golubana. Avaj. Ona je odbila da se pridruži njegovom haremu i bila podvrgnuta surovoj kazni – vezana je za stenu u reci kako bi se pokajala zbog svoje drskosti.
Ostajući verna svojoj odluci, Golubana je umrla u okovima, a stena za koju je bila privezana i danas stoji na sred Dunava. Ova hrid i danas nosi ime "Baba-kaj" (pokaj se).
Druga legenda je o vizantijskoj princezi Jeleni (Irena Kantakuzin), supruzi despota Đurađa Brankovića. Usamljena u tvrđavi, svoju tugu pokušavala je da odagna uzgajajući golubove. Ove ptice bile su joj jedini prijatelji budući da je narod nije voleo. U svojoj čamotinji, Jelena je jedino golubovima mogla da se izjada o svojoj samoći i priča o nostalgiji koju je osećala za svojim dalekim domom.
Na kraju, tu je i jednostavan odgovor na pitanje kako je tvrđava Golubac dobila svoje ime. Naime, za to su, navodno, zaslužne njene kule koje podsećaju na golubija gnezda.
Inače, isprva je Golubac imao samo devet kula. Ali, kada su ga Turci osvojili, kako bi još bolje utvrdili svoje položaje, podigli su još jednu kulu. Najstarija kula je “Šešir kula” sa oktagonalnom osnovom (sve ostale su kvadratne u svojoj osnovi) i oblikom koji podseća na cilinder šešir, a služila je kao citadela.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Baki
pre 2 godine
Da posetiti !!!! Ali samo splja !!! Za posetu i ulazak u tvrđavu četvoročlana porodica trba da plati par hiljada dinara plus gorivo plus auto put drumarina plus hrana i nedaj bože preskup suvenir !!!! Za ovakvu skromnu POSETU treba izdvojiti najmanje 100-200 evra !!! Koliko to ljudi može da priuštii u Srbiji za par sati provoda ???
Nisam još uvek svestan da sam se vratio kući, da stojim na tlu Srbije i da nisam više u onom užasu i paklu. Još sam preplašen, rekao je u ispovesti za "Novosti" vozač Aleksandar Dražić (46)
Poljaci ne dozvoljavaju ukrajinskim izbeglicama da se integrišu u društvo i često ih gledaju sa sumnjom, izjavila je ukrajinska novinarka Aljona Babakova u intervjuu za portal Nju vojs.
Ukrajinska vojska nalazi se u izrazito teškoj situaciji u oblasti Kurahova, gde su njene odbrambene linije značajno oslabljene, procenjuje britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris.
Aleksandar Ivković iz European Western Balkans srušio je snove opozicije, i to baš na njihovoj tajkunskoj televiziji N1, kada je kazao da predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije moguće, kako kaže, "srušiti na dugme".
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas gostovao je u emisiji Direktno s Minjom Miletić, gde je optuživao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je na čelu kriminalne grupe, dok se za svojih 619 miliona pravio blesav.
Dejan Atanacković, opozicionar koji je poznat po svojim stavovima kako je Kosovo nezavisna država vođa je protesta koji je opozicija organizovala večeras u Beogradu.
Dragan Đilas, tajkun i lider Stranke slobode i pravde tokom gostovanja u emisiji Direktno s Minjom Miletić govorio je o pokušaju da se izbori za nekakvu slobodu, ali je takođe, bezuspešno pokušao da se pravda kako nije ranije govorio da je litijum pozitivna i dobra stvar za Srbiju.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Porodica ubijenih Jovana (60) i Milenke Madžgalj (69), koji su ubijeni u svojoj kući u petak, saopštila je da su danas uvidom u zapisnik načinjen pretresom kuće, koji su dobili od policije, utvrdili da im u njihovom domu nedostaju dva pametna telefona.
Elvis Nikolić (23) iz sela Jevremovci kod Pančeva, koji je nestao 19. oktobra zajedno sa svojom devojkom Tamarom Novakov (19) iz istog sela, osam dana nakon nestanka pronađen je mrtav u kanalu u selu Janošik, a za Tamarom se i dalje traga.
Alija Balijagić (65) uspešno izmiče poteri policije i pripadnika Vojske Crne Gore, a jedna rečenica koju je izgovorio pre 20 godina i danas se pamti u tamošnjoj javnosti!
Nišlija S. R. (34) uhapšen je zbog ubistva u pokušaju jer je danas u jednom kafiću na Trgu Kralja Milana u Nišu teško povredio četrdesetogodišnjaka. Tim povodom oglasila se policija.
Jasno je da nas u januaru očekuje zanimljiv prelazni rok u Humskoj. Partizan je dobio novu upravu, odnosno privremeni organ, pa se očekuju velike promene kako u samom klubu, infrastrukturi, finansijama, tako i u igračkom kadru. Tako je sada izašla informacija, koja bi definitivno obradovala crno-bele navijače, da bi jedan od najboljih igrača Superlige Srbije , Adem Ljajić (33), mogao da obuče dres voljenog kluba.
Državni mediji u Severnoj Koreji objavili su juče da je Pjongjang izvršio probno testiranje nove interkontinentalne balističke raketa Hwasong-19 ICBM, koju su zvaničnici te zemlje opisali kao novo "super-moćno udarno sredstvo", i za koju je rečeno da je konačna i potpuna verzija.
Izjave ukrajinskih vlasti grada Zaporožja o završetku izgradnje druge linije odbrane na delu regiona pod kontrolom Ukrajine su prazne reči, dok su sama utvrđenja sredstvo za pranje i prisvajanje novca, napisao je na Telegram kanalu guverner Zaporoške oblasti Jevgenij Balički.
NATO vojna vežba Lajtning strajk 24 u Finskoj, koja će uključivati upotrebu teške artiljereije, trajaće od 4. do 28. novembra i u njoj će učestvovati oko 3.600 vojnika iz Finske, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Švedske, Estonije i Francuske.
Deca iz Rusije se pripremaju da prvi put posete Severnu Koreju. Lokalna škola u ruskom dalekoistočnom gradu Habarovsku, koji se nalazi 45 kilometara od granice s Kinom, osnovala je klub mladih posvećen proučavanju džučea, političke ideologije komunističke diktature u Severnoj Koreji.
Glumac Zoran Rankić, poznat po ulozi Popare iz 2Srećnih ljudi" u penziju je otišao tako što je ostavio oproštajnu poruku kolegama iz Beogradskog dramskog pozorišta, skočio kroz prozor i pobegao.
Korina Kof je svojevremeno pričala koliko zarađuje, pa su čak i njenim najbližim prijateljima ti iznosi bili šokantni jer nikome nije bilo jasno šta je njena tajna.
Muzička diva Jelena Karleuša u ekskluzivnom razgovoru za Informer govorila je o uspešnoj letnjoj turneji, ali je otkrila i datum njenog velikog koncerta na beogradskom Ušću.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.