POBRATIMI SE ZAKAČILI, NIJEDAN NIJE HTEO DA POPUSTI... SADA IMAMO RAJKOV POTOK I JANKOV KAMEN... Samo oni koji osvoje Goliju shvatiće koliko je planina...

Planina neobičnog oblika, sličnog latiničnom slovu S, proteže se u dužini od oko 30 kilometara na području jugozapadne Srbije

Golija je od Novog Pazara udaljena oko 30, a od Ivanjice oko 40 kilometara.

Legenda o Jankovom kamenu

Na nadmorskoj visini od 1.833 metra se nalazi Jankov kamen, zvanično najviši vrh ove zanimljive planine.

Naziv tog vrha, kako navodi lokalna legenda, u vezi je sa pričom dva pobratima, Janka i Rajka. U davna vremena su odlučili da odmere snagu i spretnost, pa su se opkladili ko će pre uspeti da jedan, ne baš tako mali kamen, popenju do vrha ove planine, piše Telegraf.

I sva je prilika bila da će Rajko pobediti, jer je bio i brži i spretniji od Janka. Čini se da je začas uspeo da odgura kamen skoro do vrha.

Foto: RINA

Ali kako se približio vrhu, tako je izgubio kontrolu nad kamenom i on se survao niz padinu, pravo u potok. Od tada se taj potok u narodu naziva Rajkov potok.

Nasuprot njemu, Janko je bio strpljiv i polako je uspeo kamen da dokotrlja do samog vrha planine Golije. U spomen na taj događaj, najviši vrh ove planine nosi naziv Jankov kamen.

Netaknuta priroda jugozapadne Srbije

Uz brojne izvore čiste planinske vode, koje samo priroda zna kako da vešto skrije, Goliju karakteriše i izuzetno bogat biljni i životinjski svet.

Pretpostavka je da naziv ove planine vodi poreklo od pojma golema, baš zbog njene impozantnosti. Zanimljivo je što je oblik Golije sličan potkovici. Dužine oko 32 kilometra, prostire se između Peštera, Moravice, Rodačela i Ibra.

A pored fenomenalne prirode, koja posetioce zadivljuje na svakom koraku, Golija je poznata i po brojnim kulturno-istorijskim spomenicima.

Zašto posetiti Goliju

Nije baš tako jednostavno na ovo pitanje odgovoriti. Jedni će reći zbog idealne klime, a neki opet zbog prirodnih lepota koje je krase.

Poznato je da boravak na ovoj planini pogoduje osobama koje pate od čestih bronhitisa, ali i obolelima od emfizema pluća i astme. Osim ljudima koji imaju poteškoća sa anemijom, boravak na Goliji može pomoći i svima, koji imaju različita oboljenja krvi.

Foto: Shutterstock

Turistički potencijal Golije je na visokom nivou. U toku prethodne decenije je ova planina obogaćena i ski stazama, što je odlična vest za sve ljubitelje zimskih sportova, s obzirom na to da sneg na Goliji zna da potraje čak i do juna meseca.

Početkom ovog veka je Park prirode Golija stavljen pod zaštitu Vlade Republike Srbije, kao prirodno dobro izuzetnog značaja prve kategorije.

Šta ne propustiti na Goliji

Atrakcije ove planine su brojne, tako da zaista imate šta da vidite i doživete.

Posebna atrakcija je i Rimski most, koji je smešten podno Golije. Pretpostavlja se da potiče iz perioda vladavine dinastije Nemanjić.

Na 1.495 metara nadmorske visine, na vrhu Okruglica se nalazi jedno, posve neobično jezero. Nazvano je Nebeska suza, a specifično je po tome što je nastalo 1974. godine, nakon zemljotresa, koji je pogodio Rumuniju.

Jezero u obliku trougla se, takođe nalazi na ovoj planini. Sakriveno u gustoj šumi četinara, Dajićko ili Tičar jezero je smešteno na putu između Kumanice i Belih Voda.

Crkva svetih vračeva Kozme i Damjana, kao i Crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg u golijskom selu Pridvorica, ali i Gradački krst su svakako znamenitosti ove srpske planine, koje ne treba propustiti.

Možete posetiti i prelepi gradić Ivanjicu, ali i upoznati lepote Novog Pazara, koji je od Golije udaljen tek nešto više od 30 kilometara.

Inače, Park prirode Golija nalazi se na listi UNESCO, a u okviru njega je i zaštićeni Rezervat biosfere Golija-Studenica.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.