DANAS MU SE ZAHVALJUJEMO U IME SVIH! Vesić otkrio spomenik posvećen Matiji Banu

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić otkrio je danas, zajedno sa predsednikom opštine Čukarica, spomenik Matiji Banu koji je podignut u neposrednoj blizini zgrade opštine na Šumadijskom trgu

Vesić je poručio da podizanjem spomenika Matiji Banu izražavamo zahvalnost mnogim dubrovačkim Srbima, ali i svim drugim ljudima koji su svoje znanje i imetak koristili da urade mnoga dobra dela za svoju zemlju i svoj grad.

Foto: informer.rs

Događaju je prisustvovao pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović i sekretar za kulturu Ivan Karl. Spomenik je podignut na inicijativu opštine Čukarica i udruženja „Stari Čukaričani”, koju je usvojila Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Grada Beograda.

Vesić je naglasio da je proces koji je prethodio današnjem podizanju spomenika Matiji Banu trajao gotovo osam godina.

– Sve je počelo kada je profesorka Zlata Bojović dobila nagradu Grada Beograda za knjigu „Istorija dubrovačke književnosti”. Tada nisam znao kakve će reakcije na ovu knjigu biti u Hrvatskoj, ali sam shvatio da je bilo nadljudskih i neljudskih napora da se „dokaže” da Srbi nikada nisu imali nikakve veze sa Dubrovnikom. Istorija se sistematski skrivala, zataškavala u ime dnevne politike, a mi kao da smo zaboravili ko su bili značajni Srbi iz Dubrovnika. Mnogi od njih, što je slučaj i sa Matijom Banom, ostavili su veliki trag u našem društvu. Izlaskom knjige profesorke Bojović za širu javnost otvorila se tema o Srbima iz Dubrovnika. Da nije bilo te knjige i te rasprave, mnogi znameniti Srbi iz Dubrovnika ne bi dobili ulice u Beogradu. Ulice su dobili Medo Pucić, Antun Fabris, Luka Zore, Ivan Stojanović, Nikša Gradi, kao i drugi značajni ljudi za naše društvo i naš grad. Danas otvoreno pričamo o vezama Srba i Dubrovnika, koje su ne samo istorijske, već i o tome kako je Trojan Gundulić štampao prvo jevanđelje na srpskom u Dubrovniku i kako je najstarija knjiga na narodnom srpskom jeziku štampana takođe u Dubrovniku. Taj deo naše istorije je bio u potpunosti zapostavljen – rekao je Vesić.

Foto: informer.rs

On je podsetio da je nedavno otkriven spomenik Aleksandru Deroku, čiji je deda – Italijan, takođe došao iz Dubrovnika. Kako je rekao, otkrivanjem spomenika Matiji Banu ne odajemo počast samo Srbima iz Dubrovnika, već svim ljudima koji su čitav život posvetili dobru otadžbine i koji su javni posao razumeli tako da bi trebalo da urade nešto korisno za svoju zemlju.

– Primer Matije Bana i drugih umnih ljudi, naročito u 19. veku, pokazuju kako su ti ljudi svo svoje znanje i imetak stavljali u službu svog naroda. Zbog toga ih pamtimo i danas im podižemo spomenike. Spomenik Matiji Banu je „zakasnio” možda i čitav vek, ali nikada nije kasno da se setimo važnih ljudi i nikada nije kasno da se setimo svih koji su uradili nešto dobro za našu zemlju i naš grad. Nama je pripala čast da budemo generacija koja je zahvalila Matiji Banu u ime svih naših predaka i potomaka. Nadam se da ćemo nastaviti tim putem i da će mnogi drugi ljudi značajni za razvoj naše zemlje, kulture i grad, dobiti obeležja. Negovanjem kulture sećanja čuvamo svoju istoriju i kulturu, ali i vodimo računa da pokažemo svetu da nismo narod bez korena, već stari evropski narod sa svojim korenima na ovom kontinentu. Hvala svima koji su učestvovali u projektu podizanja spomenika Matiji Banu, pre svega predsedniku opštine Čukarica Srđanu Kolariću koji je inicirao podizanje spomenika. Hvala i autoru spomenika, vajaru Ranku Đankoviću, profesorki Bojović koja je održala sjajan govor, kao i svima koji su danas došli da uveličaju ovaj događaj. Danas ne otkrivamo „običan” spomenik, već se Matiji Banu zahvaljujemo u ime svih pre nas, koji nisu mogli, nisu znali, a možda nisu ni smeli da mu zahvale – poručio je Vesić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.