VEROVALI ILI NE OVA VODENICA MELJE ŽITO KAO PRE TRI VEKA! Potočara preživela sve ratove, a Milivoje tvrdi da su ih vampiri zaobilazili samo ZBOG OVOGA (VIDEO/FOTO)

U selu Ostra, nadomak Čačka nalazi se jedina vodenica potočara, koja još uvek melje žito, kao pre tri veka kada je sagrađena

Vodenički kamen pokreće voda iz napera sa reke Ostrovke, a pomeljar Milivoje Anđelić Tomišinac (66) vlasnik ovog vremešnog zdanja, kaže da je proces mlevenja ostao isti kao u vreme njegovog čukun dede Bogića, koji je vodenicu sagradio. Skoro ceo objekat sačuvan je u autentičnom stanju. 

Foto: I.M.

- Ja sam peta generacija u porodici pomeljara. Podigao je čukun deda Bogić, nastavio njegov sin Milorad, potom je kratko radio moj đed Milivoje, ali je mlad umro od upale pluća, pa je vodenicu preuzela njegova žena, baba Dobrila, ništa manje uspešno nego muški u našoj lozi. Baba je držala vodenicu tokom dva rata, a to su za pomeljate a i sam narod, bila najteža vremena. Sećam se da je baba govorila da je batine dobijala i od četnika i partizana, svaka vojska koja dođe, tražila je harač, zlo je čekalo ako nema brašna. Potočaru sam nasledio od oca Tomiše i dok sam živ biću pomeljar - priča domaćin Milivoje, čija porodica ne zavisi od mlina.

On i supruga su u penziji, a dvojica sinova imaju poslove u Čačku. I ako ima punu kuću unučića, interesovanje za pomeljarski zanat niko od njih za sada ne pokazuje. Međutim, Milivoje ne brine za opstanak potočare. 

Foto: I.M.

- Odavde do Kruševca na levoj obali Zapadne Morave ova je jedina preostala, a bilo ih je 16, od toga pet na reci Ostrovci. Nema ih ni na Moravi, a bilo ih je nekoliko. Od malih nogu sinovima sam govorio da nas je vodenica prehranila u najtežim vremenima, da nije bilo nje, ne bi bilo ni nas. Za vreme ratova hranila je stoku i ljude u našem i svim okolnim selima. Vodenica je u našoj kući simbol života i opstanka, Anđelića, o prodaji nije bilo niti će biti reči. Sinovi i njihova deca su to gradivo savladali - zbori kroz osmeh naš sagovornik dodajući da proja ima jedinstven ukus ako se beli kukuruz staklarac samelje na potočari. 

Vampiri zaobilazili vodenicu

Na pomen vampira koji se vezuju za ovakve priče, Tomišinac kroz smeh odmahuje rukom i kaže da su u potočari mnogi njegovi preci, pa i on silne noći prespavali, a da vampire niko nije sreo.

Važno je veli, ušur naplatiti pošteno, tada nema utvara.

U vodenici, koja je stešnjena između reke i brda koje se nad nju nadvilo, sve vreme odzvanjju ritmični zvuci čeketala koje udara u vodenički kamen. Dok se žito prosipa iz koša, pomeljar objašnjava način kako danas naplaćuje uslugu mlevenja.

Foto: I.M.

- Isto kao i pre 300 godina. Ne plaća se novcem, već se uzima ušur, tačnije pet procenata od samlevenog mutvena (belo samleveno brašno). Vodenici nije potrebna struja, jer točak pokreće voda. Sve je isto kao u Bogićevo vreme, kada je sve počelo - kaže Milivoje. 

Milivoje kaže da se u ovom kraju zadržao običaj da roditelji čije dete neće da progovori dovode da ga on napoji vodom iznad čeketala.

- U narodu postoji izreka "Bije k"o čeketalo", ili "melje ko vodenica" a opisuje onog koji mnogo i brzo govori. Zato postoji običaj da se deca poje nad žrvnjem, iz medenice dok čeketalo udara u vodenički kamen. Veruje se da će dete nakon toga ubrzo progovoriti. Često mi roditelji i danas dovode decu - priča ovaj Ostranin.  

Foto: I.M.

Za ovaj dragulj ruralne arhitekture u centru Ostre malo ko zna. Posećuju je meštani koji donose žito, đaci, izletnici obližnje škole i retki planinari koji osvajaju vrhove Vujna, Sokolice i Ostrice.

Foto: I.M.

U vodenici je svaki predmet autentičan i iz vremena kada je napravljena. I dalje postoji soba s madracem (metalni krevet) u kojoj pomeljar odmara dok čeka da dopuni koš. Postoji i dograđeni deo trema koji Milivoje i sinovi koriste da ugoste prijatelje i lovce pored kotlića. U čačanskom kraju postoje još i tri veća, industrijska mlina, koje pokreće struja.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.