U najplodnijem novovaroškom selu Vraneša, smeštenom na uzvišenju nadomak Zlatarskog jezera, Aleksandar Krstić, rođeni Novovarošanin, zakupio je imanje i pre pet godina počeo uzgajanje cvekle i to na organski način. Krstić je jedan je od retkih uzgajivača organske cvekle u Srbiji, a sav posao obavlja ručno
U selima zapadne Srbije, na nadmorskoj visini preko 1000 metara, retko se mogu naći uzgajivači ovog povrća. Ipak, u selu Vraneša udaljenom 12 kilometara od Nove Varoši, Aleksandar seje i obrađuje baš ovu poljoprivrednu kulturu. Na zakupljenom imanju svake godine poseje od trideset do pedeset ari, gde u zavisnosti od godine, proizvede od tri do 13 tona.
- Kroz razgovor sa suprugom i decom razmišljali smo da li su nam dve plate dovoljne za život i onda smo odlučili da počnemo da se bavimo nečim u selu pored posla u firmi a to je bilo uzgajanje prvenstveno organske cvekle, ali i šargarepe, heljde, spelte... - počinje priču za Informer.rs Aleksandar.
Foto: RINA
Na samom početku bilo je poteškoća kao i u svakom poslu, ali su ih Krstići brzo prevazišli i sticali nova iskustva vezana za gajenje cvekle. Pre početka proizvodnje u dogovoru sa jednom ozbiljnom prijepoljskom firmom sklopili su ugovor i započeli saradnju. Plodovi sa njihove njive prerađuju se u sokove i salate i polako pristižu i na evropske trpeze.
- U zavisnosti od potražnje sejem nove useve, a sa preduzećem koje mi otkupljuje plodove imam odličnu saradnju. Celokupnu obradu, setvu, plevljenje odrađujem ručno i teret je veliki. Ulaganja ima dosta, ali ima i zarade, sve zavisi kakva je godina. Poljoprivreda nekad zna da bude majka, a nekad i maćeha -ističe Krstić.
Organska proizvodnja nije laka
Po njegovim rečima gajenje cvekle je veoma jednostavno, međutim organska proizvodnja je teška jer se sve radi ručno. Izuzetno je važno da se oplevi na vreme, kako je ne bi savladao korov i trava, inače bi ostala sitna i nepravilnog oblika. U ovom surovom planinskom kraju setva cvekle je početkom maja, a vadi se pre prvih ranih jesenjih mrazeva.
- Pored cvekle, po potrebi gajim jos pojedine poljoprivredne kulture, najčešće heljdu i šargarepu. Rod heljde ponovo zavisi od godine, ako ima i kiše i Sunca nečemu i mogu da se nadam, ali ako stisne samo kiša ili šuša onda heljde nema ni za pitu - dodaje ovaj poljoprivrednik.
Kraljica povrća
Cveklu mnogi smatraju kraljicom povrća, najkorisnijom i najzdravijom poljoprivrednom kulturom. Ona sadrži mnoge minerale i vitamine, među kojima je vitamin B12, koga gotovo i da nema u drugim namernicama i malo se koristi u ishrani u Srbiji.
Njeno dejstvo veoma pomaže malokrvnim osobama i deci.
Na četiri hektara, poslednje dve godine, Krstići su posejali speltu, vrstu pšenice koja se uzgaja od 5000. godine pre nove ere. Šargarepu ipak seju po potrebi, ali u znatno manjim količinama. Po njihovim rečima zarade ima, ali treba puno, puno rada.
Foto: Ž.D./Ustupljena fotografija
Najviše je posla na njivi u Vranešima, gde Aleksandar sa suprugom svakodnevno dolazi da obrađuje useve i čuva imanje. Njihovi sinovi i ćerka, koliko im obaveze dozvole, priteknu u pomoć roditeljima iako se skoluju u belom svetu. Zbog manjka radne snage, Krstići često angažuju i radnike kako bi na bolji i brzi način oplevili i povadili cveklu iz zemlje.
U fabrici pod vedrim nebom, kako naš narod naziva njivu, uvek ima posla od kog može da se zaradi i upotpuni kuċni budzet sto svedoči i primer porodice Krstić.
Pre nego što su se za sve i svšta pojavili lekovi, narod kroz Srbiju lečio se prirodnom medicinom, a šuma i livada tada su bile najveće i najopremljenije apoteke. I danas su čuvene obloge od rakije koje se privajaju na svako mesto gde boli i tinkture od sremuša, za koje stariji kažu da "dižu iz mrtvih". Mirko Milinković je jedan od retkih profesionlanih travara u Zapadnoj Srbiji i on za svaku boljku, ima po jednu travku
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Pre nego što su se za sve i svšta pojavili lekovi, narod kroz Srbiju lečio se prirodnom medicinom, a šuma i livada tada su bile najveće i najopremljenije apoteke. I danas su čuvene obloge od rakije koje se privajaju na svako mesto gde boli i tinkture od sremuša, za koje stariji kažu da "dižu iz mrtvih". Mirko Milinković je jedan od retkih profesionlanih travara u Zapadnoj Srbiji i on za svaku boljku, ima po jednu travku
Serija snažnih eksplozija odjeknula je u centralnom delu Kijeva tokom novog ruskog raketnog udara, dok su se na meti našli centri odlučivanja i vojna infrastruktura Oružanih snaga Ukrajine, navode ruski vojni i monitoring izvori.
Čuveni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Čedomir Antić, sasuo je blokaderima istinu u lice tokom, otkrio ključni detalj o lustraciji kojom oni prete, pa spomenuo Hrvatsku i Sloveniju.
Dok se građani Srbije u miru i slozi okupljaju u srcu Beograda kako bi podržali politiku koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i poslali poruku zajedništva, druga, blokaderska strana Srbije pokazuje koliko je obolela u mržnji.
Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, u želji da se domogne fotelje po svaku cenu, ponudio se HDZ-u da sa svojom strankom zameni ustaški Domovinski pokret (DP)
Najpoznatiji nemački dnevni list specijalizovan za ekonomiju Handelsblatt objavio je komentar investitora Jana Ružičke, koji je podržao ideju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame o postepenom članstvu u EU.
Blokaderski advokat Čedomir Čeda Kokanović brutalno je izvređao veliki broj građana koji su danas prisustvovali istorijskom skupu "Srbija, jedna porodica" koji je održan u centru Beograda.
Curenje amonijaka koje se dogodilo u Guči, kada je iz hladnjače u Prvomajskoj ulici br. 9 iscurila ova hemijska supstanca, izazvalo je hitnu reakciju vatrogasaca i specijalizovanih timova.
Tokom protekle noći u Beogradu dogodila se jedna saobraćajna nezgoda, u Ulici Antifašističke borbe na Novom Beogradu, u kojoj su lakše povređene dve osobe, rečeno je jutros iz službe Hitne pomoći.
Bacanje eksplozivnih naprava na ugostiteljske objekte i porodične kuće ponovo je skrenulo pažnju javnosti. Iako nema povređenih, ova dešavanju otvaraju pitanja motiva zločina. Jedan od njih, desio se u petak kada su na dva lokala u Smederevu bačene bombe.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Pazaru, po nalogu nadležnog tužilaštva, podneće krivičnu prijavu protiv N. I. (42) iz Novog Pazara zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave.
Srbija nije prvi put uzdrmana curenjem amonijaka, a hronologija nesreća pokazuje jeziv obrazac: eksplozije u fabrikama, iskliznuća cisterni i smrtni ishodi.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko našao se pred najtežim izborom od početka rata: da nastavi punu savezničku saradnju sa Moskvom i rizikuje ukrajinske udare po beloruskoj infrastrukturi, ili da se politički distancira od Rusije kako bi zaštitio sopstvenu teritoriju.
Ruski ratni reporter Aleksandar Sladkov ocenio je da najnovije poruke Moskve o spremnosti za pregovore sa Kijevom mogu da znače pripremu nekog novog sporazuma, koji bi Rusiji i Ukrajini doneo pauzu od dve do tri godine, ali ne i trajno rešenje sukoba.
Profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Glen Dizen tvrdi da je britanska vlada odobrila upotrebu krstarećih raketa storm šedou za ukrajinski napad na Voronjež, izveden 22. juna, u kojem je poginulo pet ljudi.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Zaboravite na klasičnu "misionarsku" rutinu od dva minuta, donosimo vam 3 brutalne poze koje garantuju eksploziju u spavaćoj sobi i teraju žene na vrištanje.
Visoke temperature mogu da pokvare i najbolje našminkano lice. Ipak, uz nekoliko jednostavnih trikova moguće je da šminka ostane sveža i postojana tokom celog dana.
Nemačka influenserka Eda Elisa našla se u neprijatnoj situaciji na aerodromu kada joj je, neposredno pred let, rečeno da ne može da uđe u avion zbog odeće koju je nosila.
Tokom jula, Bikove, Vodolije i Jarčeve očekuju povoljne okolnosti koje bi mogle da im donesu dodatne prihode, reše dugove i otvore vrata novim poslovnim prilikama.
Bivša rijaliti učesnica i reperka Dia Kostić, otkrika je da je pevač Era Ojdanić svojevremeno hteo da joj kupi nekretninu u rodnom kraju, Vrnjačkoj Banji.
Pevačica Elena Kitić na početku svoje karijere negovala je provokativan imidž, a sada su se svi iznenadili novim - smernim izgledom ćerke Mileta Kitića i Marte Savić.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.