ALEKSANDAR IZ SELA VRANEŠA UZGAJA ORGANSKU CVEKLU! Sav posao obavlja isključivo ručnim radom (FOTO)

U najplodnijem novovaroškom selu Vraneša, smeštenom na uzvišenju nadomak Zlatarskog jezera, Aleksandar Krstić, rođeni Novovarošanin, zakupio je imanje i pre pet godina počeo uzgajanje cvekle i to na organski način. Krstić je jedan je od retkih uzgajivača organske cvekle u Srbiji, a sav posao obavlja ručno

U selima zapadne Srbije, na nadmorskoj visini preko 1000 metara, retko se mogu naći uzgajivači ovog povrća. Ipak, u selu Vraneša udaljenom 12 kilometara od Nove Varoši, Aleksandar seje i obrađuje baš ovu poljoprivrednu kulturu. Na zakupljenom imanju svake godine poseje od trideset do pedeset ari, gde u zavisnosti od godine, proizvede od tri do 13 tona.

- Kroz razgovor sa suprugom i decom razmišljali smo da li su nam dve plate dovoljne za život i onda smo odlučili da počnemo da se bavimo nečim u selu pored posla u firmi a to je bilo uzgajanje prvenstveno organske cvekle, ali i šargarepe, heljde, spelte... - počinje priču za Informer.rs Aleksandar.

Foto: RINA

Na samom početku bilo je poteškoća kao i u svakom poslu, ali su ih Krstići brzo prevazišli i sticali nova iskustva vezana za gajenje cvekle. Pre početka proizvodnje u dogovoru sa jednom ozbiljnom prijepoljskom firmom sklopili su ugovor i započeli saradnju. Plodovi sa njihove njive prerađuju se u sokove i salate i polako pristižu i na evropske trpeze.

- U zavisnosti od potražnje sejem nove useve, a sa preduzećem koje mi otkupljuje plodove imam odličnu saradnju. Celokupnu obradu, setvu, plevljenje odrađujem ručno i teret je veliki. Ulaganja ima dosta, ali ima i zarade, sve zavisi kakva je godina. Poljoprivreda nekad zna da bude majka, a nekad i maćeha -ističe Krstić.

Organska proizvodnja nije laka

Po njegovim rečima gajenje cvekle je veoma jednostavno, međutim organska proizvodnja je teška jer se sve radi ručno. Izuzetno je važno da se oplevi na vreme, kako je ne bi savladao korov i trava, inače bi ostala sitna i nepravilnog oblika. U ovom surovom planinskom kraju setva cvekle je početkom maja, a vadi se pre prvih ranih jesenjih mrazeva.

- Pored cvekle, po potrebi gajim jos pojedine poljoprivredne kulture, najčešće heljdu i šargarepu. Rod heljde ponovo zavisi od godine, ako ima i kiše i Sunca nečemu i mogu da se nadam, ali ako stisne samo kiša ili šuša onda heljde nema ni za pitu - dodaje ovaj poljoprivrednik.

Na četiri hektara, poslednje dve godine, Krstići su posejali speltu, vrstu pšenice koja se uzgaja od 5000. godine pre nove ere. Šargarepu ipak seju po potrebi, ali u znatno manjim količinama. Po njihovim rečima zarade ima, ali treba puno, puno rada.

Foto: Ž.D./Ustupljena fotografija

Najviše je posla na njivi u Vranešima, gde Aleksandar sa suprugom svakodnevno dolazi da obrađuje useve i čuva imanje. Njihovi sinovi i ćerka, koliko im obaveze dozvole, priteknu u pomoć roditeljima iako se skoluju u belom svetu. Zbog manjka radne snage, Krstići često angažuju i radnike kako bi na bolji i brzi način oplevili i povadili cveklu iz zemlje.

U fabrici pod vedrim nebom, kako naš narod naziva njivu, uvek ima posla od kog može da se zaradi i upotpuni kuċni budzet sto svedoči i primer porodice Krstić.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.