PERA PRAVI SLATKO OD PEČURAKA! Njegov specijalitet stigao do Torina, stranci oduševljeni neobičnim delikatesom (FOTO)

Boraveći na Rajačkim pivnicama, mestu u kome je pored najkvalitetnijih sorti vina moguće uživati i u mnoštvu specijaliteta i gurmanluka jedinstvene vlaške kuhinje, ukazala nam se prilika da probamo i nešto nesvakidašnje, a veoma ukusno. Slatko od šumskih pečuraka, koje sprema vrstan majstor i poznavalac ove šumske vrste, Petar Radović (75) iz Zaječara u svom mestu poznatiji po nadimku Pera Gljivar

Za njega u Zaječaru i okolini nema ko ne zna da je najbolji poznavalac i nekadašnji berač pečuraka. Na ovom području, tačnije u Timočkoj krajini zatiče se preko 300 različitih vrsta šumskih pečuraka  a kako Pera u priči za Informer navodi, on je toliko vičan da na dodir može da prepozna svaku, napravi razliku i odmah odvoji one koje su jestive. 

Foto: Privatna arhiva

- Ne treba meni mnogo. Uberem i tačno znam koja se može konzumirati. Svaku dobro proučim. Od detinjstva sam veliki ljubitelj prirode. Nema mesta, predela od Stare Planine, Miroča, Tupižnice, Rtnja, čitave okoline, gde moja noga nije kročila. Više od 40 godina se bavim proučavanjem pečuraka koristeći brojnu stručnu literaturu. Čak sam svojevremeno različite vrste iz ovdašnjih šuma koje sam pronalazio odnosio na Novosadski Fakultet i bio njihov saradnik u izučavanju. Ovo je rizičan posao i ne bi valjalo svako da se upušta. Samo oni koji vole prirodu, njene čari u koje svakako spadaju i pečurke za koje je potrebno mnogo znanja, jer tu ne sme da se pogreši - veli Petar.

Po struci je hemijski tehničar, kasnije je kako kaže pokušao malo i da studira, pa mu je to bila i dobra osnova od velike pomoći i koristi u raspoznavanju različitih vrsta pečuraka.

- Jako volim šetnju prirodom, šume. Tu ljubav kao i prema gljivama usadio mi je još davno moj teča Karlo dok sam bio jako mali. On je poreklom iz Trsta  i sa njim sam često krstario ovdašnjim predelima. Inače, majka mi je Dalmatinka, rodom iz Trogira.  Samo velika ljubav prema ocu koji je "vlauca"  uspela je da je sa mora dovede u ove krajeve i Istočnu Srbiju koje obiluje prelepim prirodnim lepotama. Tako sam ja još kao dete kroz česte šetnje šumama tragao za pečurkama, koje sam kasnije dugo izučavao  i počeo od njih da pravim i specijalitete - priča Petar Radović koji razlikuje preko 200 jestivih šumskih vrsta sa ovog podneblja i za svaku ponaosob zna latinski naziv. 

Foto: Privatna arhiva

Stranci oduševljeni Perinim specijalitetima

Svojim specijalitetima od ovih šumskih plodova potpuno je očarao ne samo gurmane iz naše zemlje koji su imali priliku da ih okuse, već i ljubitelje dobrog zalogaja u Italiji.

- Volim da spremam različita jela od gljiva za svoje prijatelje pogotovo kada je post i posna slava koju obeležavam. Razne se tada đakonije od ove šumske vrste nađu na trpezi. Takođe na Rajačkim Pivnicama kod svog prijatelja Miroslava pravim salate u kojima se nalazi ne retko i 20 vrsta pečuraka. Tako sam  došao i na ideju da napravim i slatko od pečurke. Jednom prilikom šetajući šumom naišao sam na vrstu  gljive koja je po literaturi bez vrednosti takozvana  "exzidija plana". Počeo sam polako da je konzumiram parčence po parčence, jer sam od ranije čitajući znao da ne može da naškodi. Ukus je imala nalik na nekakav želatin. Došao sam na ideju da napravim slatko od njih, koje se zaista pokazalo kao veoma ukusna poslastica. Potom sam slatko pravio i od drugih vrsta.  Judino uvo, kraljev vrganj, samo su neke vrste od kojih je slatko takođe veoma ukusno. Takođe je zanimljiva i vrlo ukusna  pečurku "hrastov mladež" koju sam ja tako nazvao jer se zatiče pripojena uz drvo i ima boju kao mladež na telu. Tu su , bukovače, vrganj, ćuranov rep, jelenski štit, jajčare, agarikus ili sunčeva pečurka, jablanovača i mnoge druge...

Foto: Privatna arhiva

Slatko od pečuraka stiglo do Torina

Svoje poznanike uvek je savetovao da ovo mora prvenstveno da se voli. Pečurke treba brati pažljivo i dobro potkovani znanjem o svakoj vrsti, jer je  to uvek veliki rizik. Ne treba biti isključiv, jer  to može biti i vrlo opasan posao. Njima se bavi samo neko ko ima dosta iskustva, uvek opominje Petar.

- Prvo slatko sam napravio od takozvane gljive "želatinke". Na Rajačkim pivnicama je gostovao  zvaničnik iz Lombardije koji je došao poslom vezanim za nekakvu saradnju sa Borskim okrugom i tada su mu sećam se, poslužili vodu i slatko od pečuraka kako to običaji u Srbiji nalažu. On se toliko oduševio da je tražio i repete, ali je i poklonjene tegle predstavio i ponudio tada na svečanom ručku u jednom hotelu u Beogradu. Odmah nakon toga, kada se raspitao ko je gljivar ko je ovako nešto napravio, stigla je ponuda da se u Torinu predstavim i učestvujem sa svojim štandom na Svetskom sajmu hrane. Tako se moje prvo slatko od pečurke želatinke našlo u Italiji i očaralo posebno italijanke kojima sam bio okružen. Ne možete ni zamisliti kakav je to bio užitak i zadovoljstvo - priča kroz smeh duhoviti Pera, napominjući da nosi nezaboravne utiske iz Italije jer su mu u savladavanju osnova italijanskog jezika tih deset dana pomagale uglavnom prelepe žene ove zemlje sa kojima je proveo divne trenutke druženja.

Foto: Privatna arhiva

Način pripreme

Inače, ovaj prirodnjak, entuzijasta, ekolog  i dan danas koliko mu zdravalje dozvoljava odlazi u šumu koja ga opušta i u čijim šetnjama pronalazi mir. Tamo se dobro "naoruža" gljivama i priprema sve ono u čemu je jedinstven i najbolji. Kada je priprema slatka od pečuraka upitanju, mogu mu pozavideti mnoge domaćice.

Budući da smo se u to uveriili, Petar nam je ukratko otkrio tajnu pripreme ovog zaista retkog i ukusnog specijaliteta. 

Potrebno je najpre dobro očistiti i oprati gljive. Potom se malo probare, spuste u ušpinovan šećer i sve to po tačno utvrđenoj količini. Slatko se kuva tako, što ključa 15-20 minuta . 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.