ZA JEDNIM STOLOM - ZA I PROTIV LITIJUMA "Look up" spojio dosad nespojivo: Da li je iskopavanje razvojna šansa, put u ekološki haos ili je moguće pomirenje!

Da li je litijum razvojna šansa, put u ekološki haos ili je moguće pomirenje uz izuzetno visoka tehnološka ulaganja u eksploataciju koja bi ekonomiji zemlje donela benefit. Danas se na Look up konferenciji na Kopaoniku u okviru panela "eMobility - put od budućnosti do stvarnosti", razgovaralo se i o eksploataciji litijuma u Srbiji, a za jednim stolom, što je do sada bilo nemoguće videti, sedeli su zagovornici eksploatacije litijuma u Srbiji, kao i njegovi oštri protivnici

Slobodno se može reći da su stavove, ideje, ali i "koplja" ukrstili naučna javnost, privreda i građani, žitelji Loznice i predstavnici Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu". Iz publike koja je brojala i više od 400 učesnika, i bila i više nego fokusirana na izlaganje, moglo se čuti i kako je panel zajedno sa izborom panelista poslao dobru poruku. Ocena je da je do sada bilo jako retko, možda i nemoguće za jednim stolom videti i ekološke aktiviste, i zagovornike eksploatacije litijuma i privredu koja je svesna i strateškog značaja litijuma, ali i potencijalnih opasnosti koje nosi ukoliko se ne poštuju zakoni i propisi koji su inače u ovoj oblasti ključni.

Na panelu su govorili profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta, Darko Savić, pomoćnik direktora za naplatu putarine u JP Putevi Srbije, Zoran Đorđević, v.d. direktora Pošta Srbije i Мarija Alimpić, žiteljka Loznice i član Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu", koja je u javnosti do sada više puta istupala kao oštri protivnik eksploatacije litijuma u Srbiji. Moderator panela bila je Mira Filipović, konsultant u privredi.

- Uzdaj se u sebe i u svoje kljuse, stvorite profit i investirajte, a ono sto dodje iz EU i kad dodje to je slatkiš na kolaču, to ako dođe dobro dođe. Sav otpad male zemlje moraju da odlože i prerade. NIje dobro da ga kupujemo jer tada nemamo dodatnu vrednost, treba da ga prerađujemo i ulažemo u mašine koje će to da čine, rekao je Dejan Ilić, naučnik I inovator, član Nadzornog odbora u kompanijama "Varta" i "Ari" u uvodnom obraćanju drugog panela na temu "eMobility- put od budućnosti do stvarnosti" koji je govorio o litijumu kao strateši važnoj sirovini za industriju.

 Ako pravite baterije za e-automobile interesantan je litijum više od ostalih metala. Litijum je i čist metal i strateški materijal koji se koristi u skoro svim industrijama koji se bave preradom metala, i u auto industriji i industriji aluminijuma, ukazao je Ilić.

- Litijumske baterije su danas dostigle svoj vrhunac razvoja. To što danas imamo je najbolje što je čovek do sada stvorio. Do sada imamo samo dve firme od stotinu firmi koje su pokušale da naprave e mobiliti to su BID i Tesla...kaže on.

Na panelu se govorilo o istorijskom pregledu ideje električnih vozila, stvaranje klime za dalju popularizaciju korišćenja električnih vozila u Srbiji, proizvodnji punjača za električna vozila kao i proizvodnja električnih vozila i komponenata za vozila. Jedna od veoma važnih tema ovog panela bio je i litijum, tj. njegova eksploatacija i zavisnost industrije.

Kako je istakao v.d. direktor Pošta Srbije, Zoran Đorđević, litijum je trenutno, ali i u nekom narednom periodu budućnost proizvodnje baterija.

- U nekom trenutku će se naći i alternativa za litijum ili će se iscrpeti rezerve. MIslim da samo razgovor, diskusija i analiza o tome kako i na koji način da se eksploatiše litijum može dovesti i do prave odluke- rekao je direktor Pošta Srbije Zoran Đorđević.

- Napravili smo plan koji je zahtevniji od naših mogućnosti, ali s obzirom da imamo više od 1.500 pošta, u većini mesta Srbije potrudili smo se da obezbedimo elektro-mopede, elektro-bicikle i druga vozila za naše službenike i da postavimo solarne panele na našim velikim distributivnim centrima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, i u toku je tender za njihovu nabavku, rekao je Đorđević.

Naglasio je da je Pošta, pre nego što je Ministarstvo energetike izdalo instrukciju o štednji energije, i preduzela korake u pravcu uštede struje.

On je, međutim, postavio pitanje oko nabavke 1.400 električnih automobila kako bi zamenili postojeće sa benzinskim i dizel motorima, kako će se obezbediti struja za njih i iz kojih izvora.

- MIslim da treba da se uradi studija slučaja, da se vidi ima li koristi od toga, da se nađe način kako to da se eksploatište. Zamislite da tamo nađemo gas ili da u Jadru ima zlata, da li bi ga kopali. Možda je ovo pravo vreme da se nađe pravi pristup - rekao je Đorđević.

Marija Alimpić iz Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" kaže da sa jedne strane postoji potreba da se nešto preduzeme da se zaštiti priroda, a da se sa druge strane govori o litijumu i električnim automobilima.

- Govorimo o e automobililima koja građani Srbije neće moći da priušte, a sa druge strane o litijumu i njegovoj eksploataciji na prostoru koji obuhvata gotovo 294 kvadratna kilometra, a to je prvenstveno poljoprivredno zemljište. Tu ima i zaštićenih biljnih i životinjski vrsta, istorijskih spomenika - ocenila je Alimpić.

Profesor sa Mašinskog fakulteta, Aleksandar Jovović, istakao je potencijal litijuma i njegove primene u industriji i stim u vezi govorio o značaju kao strateškoj sirovini.

-Litijum igra ulogu u baterijama i očekuje se da će 40 puta biti povećana potreba za litijumom u nekom narednom periodu, i to iskjljučivo zbog potreba industrije - rekao je Jovović.

Govoreći o litijumu i mesto gde je pominjana ranije eksploatacija profesor je rekao da ima mnogo toga što se poslednjih dve godine komuniciralo, ali da je pitanje da li je baš sve i tako. On je istakao da lokalna zajednica ima pravo da se bori za ono sa čim se ne slaže ali da to ne znači da će uvek biti u pravu.

- Niti je tamo zemlja najboljeg kvaliteta, niti tamo ima zaštićenih vrsta na teritoriji samog projekta. Geološka studija je rekla ako želite da vam ostane sve ovako nikada nećete ništa graditi, a ova studija je odrađena perfektno. Ključni dokument koji država do dana danas nije sprovela je šta se time gubi, a šta dobija i kompletnu isplativost ovog projekt, kaže Jovović.

- Studija procene uticaja na životnu sredinu mora biti osnov i to je sve predviđeno zakonima Srbije, zaključuje Jovović.

Pomoćnik direktora za naplatu putarine u JP ''Putevi Srbije'' Darko Savić izjavio je da je to preduzeće još 2017. godine instaliralo pet brzih punjača za električna vozila, a da ih je u poslednje vreme instalirano još tri.

''U skaldu sa Zelenom agendom, Srbija će kroz ulaganje u infrastrukturu za alternativna goriva ispuniti svoje obaveze. 'Putevi Srbije' su izgradili mrežu elektropunjača i uveli solarne panele na svojim naplatnim stanicama, istakao je on.

Naglasio je da je prvih pet stanica za punjenje elektro-automobila bilo instalirano na graničnim prelazima na Koridoru 10 i tadašnjoj naplatnoj stanici Bubanj potok, a da su u poslednje vreme instalirana još tri savremena brza punjača kapaciteta 175 kilovata - dva kod Niša i jedna kod naplatne stanice Beograd.

Jedan od zaključaka panela jeste da je potrebna ozbiljna studija i ozbiljan pristup i da bi tek nova opsežna analiza i dala odgovor na pitanje šta je najbolje za Srbiju i njene građane.

- Jako je važna dobra analiza i osnov svega je dobro urađena Studija procene uticaja na životnu sredinu. Bez nje se ne može kretati ni u kakav novi proces. Dakle, potrebno je sagledati uticaj i po osnovu rezultata studije činiti ovo ili ono, rekao je Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.