NEPROLAZNA ŽAL, PRUGOM KA RUMUNIJI VOZIO I ČUVENI ORIJENT EKSPERES! U Kikindi se sećaju: Dobrobit je bila obostrana, ali vozova više nema (FOTO)

Delegacije Kikinde, Žombolja, ,,Železnica Srbije“ i predstavnika ambasade Rumunije u Srbiji sastale su se na kikindskoj Železničkoj stanici kako bi obeležile 100 godina postojanja Međunarodnog železničkog graničnog prelaza

Iako je linija Kikinda-Žombolj ukinuta 2014. godine, mnogi se sa nostalgijom sećaju putovanja železnicom u susednu Rumuniju, a najavljeni su i napori da se linija obnovi.

Konačnim formiranjem granica nakon završetka Prvog svetskog rata, 1923. godine uspostavljena je carinska granična zona između Kikinde i Žombolja. Od samog početka, prelaz između Kikinde i Žombolja imao je poseban značaj.

Foto: V.N.

- Ovo je izuzetno značajan jubilej i za železničku infrastrukturu Srbije i Rumunije. Podseća na nas bogatu istoriju i tradiciju železnice u našoj zemlji, ali i motiviše i podstiče da nastavimo sa izgradnjom železničke infrastrukture u Srbiji i projektima modernizacije železnice. Na taj način doprinosimo međudržavnoj i privrednoj saradnji dveju zemalja i razvijanju prijateljskih i kulturnih odnosa- rekao je Nenad Stanisavljević, PR ,,Infrastrukture železnice Srbije“.

On je najavio značajne investicije koje će ,,Železnice Srbije“ imati u Kikindi i regionu.

- Trenutno završavamo rekonstrukciju pruge od Titela do Orlovata u dužini od 24 kilometra. Pre dve godine završen je remont regionalne pruge od Kumana do Banatskog Miloševa, duge 28,5 kilometara. U Kikindi je u toku završetak rekonstrukcije pruge do Metanolsko sirćetnog kompleksa, takođe i Kačarevo- Uzdin i od Subotice do Sente.

Foto: V.N.

U ovoj godini biće revitalizovano 50 kilometara pruge od Orlovata do Kumana, koja je poslednji put rekonstruisana pre 35 godina. Kruna ovih radova treba da bude modernizacija čitave pruge od Pančeva, preko Zrenjanina do Kikinde. U pitanju je jedna od pet regionalnih pruga u Srbiji koje su duge 588 kilometara. Svakako je da će ovo uticati na razvoj celokupnog železničkog saobraćaja između Srbije i Rumunije, pa tako i relacije Kikinda-Žombolj-istakao je Stanisavljević.

Foto: V.N.

Anka Popa, zamenica ambasadora Rumunije u Beogradu izrazila je nadu da će se železnički prevoz putnika na liniji Kikinda-Žombolj ponovo uspostaviti.

- Nadam se da će u tome pomoći i rumunske i srpske vlasti, kako bi se linija Kikinda-Žombolj ponovo uspostavila. To zahteva veliku podršku i ljudi koji su zaposleni u železnicama, ali će svakako imati velikog odjeka za turizam, međunacionalne odnose i kulturnu saradnju dve zemlje-istakla je Popa.

Iako je reč o međunarodnom vozu, JP ,,Železnice Srbije“ je 2012. godine finansiranje ove pruge prebacilo na kikindsku opštinu. Šinobusi na linija Kikinda- Žombolj saobraćali su dva puta dnevno, a ukinuti su zvanično 1. septembra 2014. godine.

Foto: V.N.

Do tada je korišćenje oko 4,7 kilometara pruge u Rumuniji finansirala Opština Kikinda u iznosu od oko 16 hiljada evra godišnje. To je bio prvi put od 1857. godine, još iz doba austrougarskih državnih železnica, da voz na toj relaciji više ne saobraća. I pored slavne prošlosti, sa kikindske Železničke stanice sada saobraćaju dva ruska voza za Suboticu i tri za Zrenjanin. 166 godina pruge

Pruga Segedin-Kikinda-Temišvar puštena je u saobraćaj 15. novembra 1857. godine, koja je bila deo 700 kilometara duge pruge Beč-Budimpešta-Segedin- Kikinda-Temišvar-Bazjaš. Prugu je izgradilo Carsko kraljevsko slobodno udruženje austrijskih državnih železnica sa pravom koncesije na 90 godina. 25 godina kasnije pruga prelazi u vlasništvo Austougarske.

Foto: V.N.

Ovom prugom prolazio je i čuveni ,,Orijent expres“ na relaciji Bulonj-Pariz-Beč-Budimpešta-Subotica-Kikinda- Temišvar-Bukurešt, kao i ,,Simplon orijent expres“ koji je saobraćao Pariz-Milano- Venecija-Zagreb-Vinkovci-Subotica-Kikinda-Bukurešt.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.