Atipična zima zadala "glavobolje" u Srbiji! Da li su voćke preživele i hoćemo li uskoro moći da gajimo kivi!?

Kada je zima atipična poput ove, može da dođe do rane vegetacije. To nije dobro za voćke, jer njima odgovara zima samo kada ima pola metra snega i kada su temperature bliske nuli nekoliko meseci, objašnjava profesor Milovan Veličković. Šta pokazuju podaci sa terena i koje su voćke prve na udaru kada je ovakva zima?

Profesor sa odseka za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Milovan Veličković kaže da voćke imaju svoj biološki sat po kojem se tačno po određenom redu odvijaju određene fenofaze. Ovo bi trebalo da bude period dugog mirovanja, a ne aktivnosti pupoljaka i bilo kog drugog tkiva.

- Kada su zime atipične poput ove, može doći do toga, mada nemamo informacije sa terena. Ako značajno otopli, možemo očekivati i loše posledice niskih zimskih temperatura. Nije dobro da se pupoljci aktiviraju zimi, dobra zima je samo kada ima pola metra snega i temperature bliske nuli nekoliko meseci, to važi za kontinentalne voćke - objašnjava prof. Veličković.

Postoje, ipak, mere koje mogu da se sprovedu kako ne bi došlo do izmrzavanja – poput mera zadimljavanja i uvođenja antifrost sistema.

Prvu meru je teško primeniti kod zasada od nekoliko desetina hektara, dok se druga primenjuje kod visokoprofitabilnih sastava.

Voćke koje najčešće stradaju od niskih temperatra i prolećnih mrazeva su breskva i kajsija.

- Prema dugogodišnjem iskustvu proizvođača, dešava se da one prve krenu sa vegetacijom, najčešće stradaju od niskih temperatura, poznih prolećnih mrazeva. Ali ako vegetacija krajem februara uzme maha, krene izmrzavanje. Prema informacijama sa terena, zasad su posledice minimalne - navodi profesor Veličković.

Za dva dana slavi se Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara. Taj dan označava početak rezidbe.

- To je usklađeno s vremenom i dugim iskustvom i tradicijom, koji nam govore da se od tada pa nadalje može rezati - ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Na pitanje hoćemo li zbog klimatskih promena na ovim podnebljima moći da gajimo i kivi, prof. Veličković odgovara da mi možda to nećemo dočekati, ali da je vrlo moguće da će i on ovde rasti u budućnosti.

Bonus video: