JOŠ JEDNA BEOGRADSKA OPŠTINA DOBIJA GROBLJE! Završetak radova očekuje se polovinom godine

U zemunskom naselju Batajnica u toku su radovi na izgradnji novog groblja koje obuhvata parcelu veličine 12 hektara od Ulice braće Smiljanić prema auto-putu.

Završetak radova na izgradnji novog groblja očekuje se polovinom godine. Projektom je predviđeno da se tokom prve faze radova izgradi kapela i ekonomski objekat za smeštaj radnika sa garažom za službena vozila, navodi se u saopštenju ove opštine.

Takođe, u ovkiru večnog počivališta biće urađene i interne saobraćajnice sa pratećom infrastukturom i opremom, a biće urađene i površene koje su namenjene za ispraćaje i sahranjivanje.

Površine za sahranjivanje zauzimaće oko 50 odsto od ukupnog dela parcele. Planom je predviđeno i da se naprave grobovi za polaganje urne kao i "vrt sećanja", kapele i pravoslavni hram sa crkvenim domom.

Kako se navodi u saopštenju, projekat su inicirali Gradska opština Zemun i žitelji Batajnice koji su godinama imali problem jer su svoje najmilije morali da sahranjuju na drugim gradskim grobljima obično u naseljima Dobanovci ili Ugrinovci - pišu Novosti.

Novo groblje biće u sistemu brige i održavanja Javnog komunalnog preduzeća "Pogrebne usluge".

Osim izgradnje novog groblja u Batajnici, u toku su radovi i na novoj raskrsnici u centru ovog naselja, kojom će se iz Ulice pukovnika Milenka Pavlovića skretati ka Šangaju, Busijama i Ugrinovicima.

Projektom je predviđena izgradnja saobraćajnice Nova 47. koja predstavlja nastavak Šangajske ulice i novoizgrađenog nadvožnjaka u Batajnici. Radovi uključuju i rekonstrukciju Ulice pukovnika Milenka Pavlovića u dužini od 250 metara i dodavanje saobraćajne trake, dok je planirano da Ulica Nova 47. dobije novu kanalizacionu i vodovodnu mrežu kao i trotoare sa obe strane ulice.

Radovi na saobraćajnici Pukovnika Milenka Pavlovića izvodiće se u dve faze tokom februara i marta. U toku rekonstukcije, saobraćaj putničkih vozila odvijaće se trasom ulica: Novosadska - Katice Opačić - Jovana Brankovića. Autobusi javnog prevoza i teretna vozila kretaće se naizmenično jednom saobraćajnom trakom kroz Ulicu pukovnika Milenka Pavlovića.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

VladislaV

pre 2 godine

Сваки квадратни сантиметер плодне српск црнице, важне за живот њених људи и вредне много више више од злата свог света, не био смео да буде расипан, па ни за сахрањивање нама најближих и доживотно вољених. Неприкладно је постало да баш те које смо тако волели и они нас, а које смо изгубили за сва животна времена, спустимо испод наших ногу у једну раку, као да је у питању отпад, а не љубљено животно биће за које смо били и даље остали везани. Разлог зашто преминуле спуштамо у раке данас знамо. Он може техничким достигнућима данас на више начина да буде решен, од којих су многи већ познати као што је сахрањивање преминулих уграђивањем њихових тела у надземно подигнуте нивое појединих гробова. Тај се обичај употребљава код неких хришћана у каменитим областима држава где би сахрањивање преминули било или немогуће или веома напорно за извођење и зато скупо. Но, без обзира на ово, да би се скупоцено тло спасло од непотребног расипања, макатар то било и за наше преминуле. Нашем развоју би више одговарало подизање викшеспратница, можда и облакодера, опремњених за појединачно и гробничко сахрањивање преминулих, јер би тиме велике површине плодног тла могле да буду употребљене за животне потребе наследника ових преминулих. Осим тога, те које волимо, ценимо, поштујемо и за којима ћемо до краја живота туговати, неће бити више понизно испод наших ногу, већ ћемо подигнутих глава у висине, правцу неба и звездама, с њима зборити јер верујемо да нам вољени сада тамо бораве. Моје испитивање је показало, да у једном граду немачке са скоро 2 милиона становника и 20 гробља различитих површина, само првих 7 највећих покривају простор од округло 3 000 000 (три милиона) квадратних метара. Сва гробља ове државе покривају сигурно више стотина хиљада квадратних метара, па нека Србији и њеним урбанистима ово буде пример израчунавања свих површина које гробља Србије покривају. Она нису само забетониране површине већ заиста једна врста паркова у којима влада мир. Али су и поред тога отргнути од природе исто тако као што се то чини градњом путева и зграда. Људи је све више на планети, њихова исхрана постаје све нужнијом, а земљишне залихе нису неисцрпне. Са њиховом штедњом је одавно морало да се почне али још увек није касно. Да су оне које волимо још живи, не би били срећни у сазнању да њихов садањи станбени простор иде на уштрб будућим животним потребама њиховом поколењу. Ја, још у животу, не желим да ми тело због уштеде у простору буде спаљено, уграђено као пепео у неки зид, спуштено у реку, језеро или море јер то не одговара мом православном опредлењу. Остаћу тужан и после смрти у сазнању, да ће им мој боравак одузети за живот важан простор али ћу им опростити што ће ме обичајеним поступком омаловажити спуштањем мог вечног боравка испод њихових ногу. Још ми је као малишану веома сметало што сам обавештен у школи о огромном значају и величини Вука Караџића и Доситеја Обрадовића за српски народ и његову културу, истовремено пред улазак у Саборну цркву у Београду неизбежно морао да пређем ногом преко њихових гробних места. И тако је за многе још остало до данас непромењено.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari