ČETKICOM I TEMPEROM DOČARAO LEPOTE ZLATARA! Dejan iz Nove Varoši od kafene fleke oslikao meandre Uvca, pa otkrio gde pronalazi inspiraciju (FOTO)

Za Dejana Marinovića slikarstvo je život, sebe je pronašao u carstvu uljanih boja, a za Informer.rs otkrio je gde pronalazi najveću inspiraciju i kako je posle jedne nespretnosti sa kafom otkrio novu neuobičajenu tehniku slikanja.

Svojim umetničkim putem, Dejan Marinović (29), iz Nove Varoši, krenuo je još u ranom detinjstvu, nakon prvog kontakta sa flomasterima i drvenim bojicama.

Kao daroviti dečak voleo je boje, a u trenutku kada dobije inspiraciju znao je da išara sve što mu je dostupno, od zidova, nameštaja, do gardarobe. Kako ne bi pravio nered u kući, dešavalo se da su roditelji od njega skrivali bojice. Kasnije je Dejan prevazišao ovu dečiju radoznalost, pa je papir bio njegova glavna radna površina.

Foto: Privatna arhiva

- Od početka školovanja moji radovi su bili primećeni od strane profesora i drugara, a često sam i svojim vršnjacima odrađivao zadate radove. Prva petica u školi mi je bila iz Likovne kulture, gde sam dobijao nagrade na raznim takmičemjima iz ovog predmeta. - počinje priču Dejan o svojim početcima.

Njegov prvi ozbiljni susret sa svetom slikarstva bio je u sedmom razredu kod akademskog slikara, profesora Stanka Nikačevića iz Nove Varoši. Nakon toga, uz još veću motivaciju, otkrio je svet uljanih boja i bezbroj mogućnosti koje te boje pružaju. Kako naglašava, dobio je osećaj umetničke slobode.

- Moj životni put i prva želja bila je Akademija likovnih umetnosti u Trebinju, za upis sam pripremio prijemni portfolio, ali ipak preko noći sam odlučio da upišem Industrijski dizajn u Beogradu, i samim tim nastavim školovanje u Srbiji. Želeo sam da ostanem u svojoj zemlji, a u dizajnu sam video način da svoju kreativnost primenim na gotovim proizvodima. - priča Marinović.

Foto: Privatna arhiva

Nakon završenih studija, Dejan se vratio u rodnu varoš pod Zlatarom, sa željom da uspe u svom mestu. Van svoje struke, zaposlio se u lokalnom preduzeću, a pored radnog vremena i životnih obaveza, makar sat vremena dnevno posveti slikanju.

Njegova najveća inspiracija su Zlatar i okolina

Kako ističe, Mediteranci uživaju slikajući more, a on obožava zelenilo, planinsku prirodu, kao i sve lepote koje poseduje ova zlatna planina. U budućnosti planira da se još više posveti slikarstvu, a želeo bi da mu to bude životni poziv od kog može da obezbedi svoju egzistenciju. 

Foto: Privatna arhiva

Pred novogodišnje praznike, njegovim ručnim radom, ukrašeni su novovaroški poslovni objekti i lokali, praznična dekoracija prava je umetnost na staklu. Njegov alat je četkica i tempera, a za oslikavanje izloga potrebno je vreme, veština i strpljenje.

Radove niže na fejsbuk i instagram stranici, a kvalitet mu je najbolja reklama. Veliki broj ljudi prepoznaje njegovu umetnost, kupuju slike za svoje zidove, ali "žude" i za štampom na platnu i foto tapetima.

Objašnjava da postoje i oni ljudi koji još uvek cene prave vrednosti, a kako ističe oni ga najviše motivišu i zbog njih radi i stvara.

- Po meni je u ovim vremenima savremenog društva najlepše raditi ono što se voli, jer jedino je tako uspeh zagarantovan - dodaje naš sagovornik.

Ističe da ogromnu zahvalnost duguje svojoj porodici, koja je na svakom koraku bila uz njega i nisu ga sprečili da se posveti onome što voli. Tokom njegovih studija dešavalo se da upadnu u dugove, kako bi isplatili njegovu stanarinu u nimalo jeftinom Beogradu.

Siguran je da je vredelo svakog rizika, a ta teška situacija naučila ga je da poštuje svoj dar, i u roku, sa visokom prosečnom ocenom završi studije.

Od kafene fleke oslikao meandre Uvca

Jednom prilikom kada je radeći akvarel slučajno prosuo kafu rodila mu se jedna neobična ideja. Običnu kafenu fleku, Dejan je iskoristio na umetnički način i pomoću nje oslikao meandre Uvca. Slučajnom situacijom ostvario je pravo umetničko delo.

Foto: Privatna arhiva

Kako kaže, talenat je nasledio od pokojnog strica, koji se svojevremeno takođe bavio slikarstvom. On smatra da talenat bez upornog rada nije dovoljan za uspeh, kao i da pored truda i rada mora postajati neki dar od Boga.

- Brza vremena brzo prolaze, prava umetnost je večna! - zaključio je Marinović.