CENU LJUBAVI PLATILA JE ŽIVOTOM! Bili su najlepši par Beograda dok jedno pismo nije izazvalo TRAGEDIJU - Ovo je najtužnija srpska priča iz Drugog svetskog rata

Priča o ljubavi narodnog heroja Ive Lole Ribara i njegove vjerenice Slobode Trajković jedna je od najpotresnijih i najtragičnijih iz perioda Drugog svjetskog rata. U njoj se prepliću ljubav, odanost i spremnost na odricanje od svih ličnih sreća zarad ideala i vere u borbi za pravedniji svet.

Ivo Lola Ribar je rođen u porodici Tonice i Ivana Ribara 23. aprila 1916. godine. Bio je jedan je od organizatora i predvodnika omladinskog i studentskog revolucionarnog pokreta u Jugoslaviji, sekretar CK SKOJ i predsednik USAOJ, član Vrhovnog štaba NOV i POJ i narodni heroj Jugoslavije.

Cela porodica Ribar bila je naklonjena ideji izvornog komunizma i u godinama pre Drugog svetskog rata su se javno deklarisali kao borci za bolji život radnika i seljaka. Nakon demonstracija 1939. godine protiv režima Cvetković - Maček, Lola je zajedno s brojnim beogradskim komunistima uhapšen i odveden u logor u Bileći. Na sednici Politbiroa CK KPJ 4. jula 1941. godine u Beogradu kao aktivni borac je učestvovao u radu komiteta koji je doneo odluku o ustanku i postao najmlađi član Vrhovnog štaba NOV-a.

Foto: Printskrin/youtube.com

Sloboda Trajković rođena je 7. oktobra 1918.godine u porodici Svetolika Trajkovića, uglednog beogradskog apotekara. Lolu je upoznala kao studentkinja hemije. Neposredno pred rat planirali su venčanje, a za kobni 6. april 1941. godine bila je zakazana svečana večera u domu porodice Ribar, gde su želeli da dogovore detalje radosnog događaja. Tog dana Beograd je zasut bombama i obavijen oblacima baruta i prašine. Porodice Ribar i Trajković se tog dana nisu srele, niti su se ikada više okupile srećnim povodom i u punom sastavu.

Slobodin otac je, kao veliki rodoljub, pomagao partizanima slanjem lekova, a brat Miroslav bio je aktivni učesnik Antifašističkog pokreta, pa je upravo zahvaljujući njemu, ona jednom pilikom upoznala čuvenog sekretara SKOJ-a – Ivu Lolu Ribara.

Foto: Printskrin/youtube.com

Kada je počeo rat, a Lola krenuo u partizane, Sloboda je želela da krene sa njim, ali je on odbio rekavši joj "da je suviše krhke građe i da neće izdržati surove uslove narodnoslobodilačke borbe". Na njegov zahtev, ona se tada sklonila iz Beograda kod tetke u Vrnjačku Banju, ali nažalost, tako nije uspela da izbegne strašnu sudbinu.

Polovinom januara 1942. godine policija je presrela pismo koje je Lola uputio svojoj verenici. Uhapšena je i danima mučena u Specijalnoj policiji, gde su pokušali da je nateraju da napiše pismo Loli kojim bi ga namamila da dođe u Beograd. Sloboda je stavljena pred nemoguć izbor - da navede Lolu da se pojavi u Beogradu ili da pošalje u smrt i sebe i celu svoju porodicu.

Odlučno je odbila da izda Lolu, nakon čega je cela porodica Trajković prebačena u zloglasni logor na Banjici, gde su 9. maja 1942. godine ugušeni u gasnoj komori. Jedina preživela je ostala najstarija sestra Milica, magistar farmacije, koja se neposredno pre hapšenja preselila u svoj stan i pukom srećom izbegla smrt. Milica je mnogo godina kasnije, prisećajući se ove tragedije, u jednom intervjuu izjavila da "Gestapo nije mogao da zna da je Sloboda Lolina verenica i da je tu informaciju Nemcima preneo neko blizak paru".

Ni Ivo Lola Ribar nije stigao da taj slučaj "istraži". Poginuo je 27. novembra 1943. godine na Glamočkom polju, neposredno pre poletanja aviona kojim je trebalo da otputuje u Kairo, kao prvi diplomata nove Jugoslavije i šef prve vojne misije NOVJ.

Foto: Printskrin/youtube.com

U poslednjem pismu koje je poslao ocu Lola je pomenuo i Slobodu.

– Mojа Slobodа, onаko mаlа i nježnа, pošlа je u smrt kаo nа šetnju, s osmjehom, koji je uvijek bio njezin – napisao je.

Ime Slobode Trajković nosi jedna ulica na beogradskoj opštini Voždovac, a književnica Nada Marinković napisala je 1980. godine njenu romansiranu biografiju "Legenda o devojci Slobodi". Dirnut njenom tragičnom sudbinom glumac Dragan Mićalović ćerku, takođe glumicu, nazvao je po njoj. 

Pismo Slobodi je mnogo godina nakon Drugog svetskog rata i tragičnih pogibija porodice Trajković i oba sina dr Ivana Ribara bilo potresno svjdočenje o svim mladostima izgubljenim u borbi za bolju budućnost i pravedniji svet.

U znak sećanja na stradanje Slobodine porodice jedna ulica u beogradskom naselju Banjica nosi ime Ulica porodice Trajković.