UKRAS BEOGRADSKOG NASELJA! Na 20 km od centra prestonice svetli "Miškov toranj", njegova priča je neverovatna (FOTO)

Na dvadesetak kilometara od centra prestonice sija i znatiželju izaziva 15 metara visok, oko 800 kilograma težak i sa 300 metara svetlećeg kabla opasan "Miškov toranj". Napravljena po ugledu na 22 puta većeg "brata" iz Pariza, ova skulptura zauzela je počasno mesto u dvorištu kuće Milorada – Miška Đorđevića, u Beogradskoj ulici u naselju Sremčica.

Uložio je Milorad osam meseci života i truda, mnogo živaca, ljubavi, ali i novca u gradnju svoje kule. Spremao se za njenu gradnju, može se reći, ceo život, jer se neobična ljubav začela još davne 1978. godine kada je Đorđević brojao svoje dane u osječkoj kasarni, i to tik do fabrike šibica.

Tu je i napravio "Ajfelovu kulu", ali i kamin od palidrvaca i tako se "zarazio virusom gradnje" tornjeva. Do sada ih je napravio pet od različitih materijala i različite visine.

Jedna od kula visoka dva i po metra smeštena je u ćošku dnevne sobe. Dane koje je proveo vareći, ponekad opečenih prstiju i zakrvavljenih zenica, muke oko sklapanja metalne konstrukcije i nabavke delova ne može da zaboravi.

 

 

– Dugo se meni ta vizija motala po glavi, ali nisam nikom govorio. A onda sam pred kuću dovezao sav materijal. Bilo je tu više stotina kila metalnih cevi i niko od ukućana me tri dana nije pitao za šta će mi. E, onda ja nisam mogao da izdržim i rekao sam supruzi šta smeram. Moram priznati da nije bila oduševljena – smeje se Đorđević.

Prijatelji su se našli da pomognu oko nalaženja materijala, ponekad i novca, ali gradnju, varenje i pripremu terena uradio je svojim rukama. A kad je došao dan postavljanja, u pomoć mu je pritekao sin i njegovi prijatelji dok se radoznali komšiluk okupio da vidi kakvo se to čudo montira u dvorištu Đorđevića.

– Bilo je vruće tog dana. Nas petorica smo se baš mučili, jer smo uspeli da učvrstimo osnovu, ali kada je trebalo da se montira vrh, kula je naglo počela da se naginje. Sav sam se preznojio, jer sam se plašio da konstrukcija ne padne na nekog – priča Miško.

Jedan od komšija, sa cigaretom među usnama, prokomentarisao je:

– Ma, vidim ja da je to "Ajfelova kula", jasno mi je, ali objasni ti meni šta će ti to?

– A šta će tebi cigare – upitao ga je Milorad?

– Pa pušim - odgovori on.

– A što pušiš - teče dalje razgovor.

– Pa, zavisnik sam - iskeno je odgovorio.

– E, pa i ja sam zavisan od tornja – objasnio je Miško.

Za oko je toranj zapeo čak i novinaru jedne švedske televizije koji je u Srbiji boravio u poseti roditeljima svoje supruge. Bio je iznenađen onim što vidi u susednom dvorištu, pa je snimio prilog o čudnom zaljubljeniku u konstrukcije. Tako se toranj našao i na švedskim TV ekranima.

Foto: Pixabay

Iako su stanovnici ovog predgrađa uglavnom navikli na kulu, ponekad se namernici toliko zagledaju u nju da izazovu i sudar.

– Pre nekoliko meseci jedan stariji gospodin, vozeći se, ugledao je toranj i tako zagledan udario je u gradski autobus. Okupljenima je počeo da priča kako je za sve kriva "Ajfelova kula" – priseća se Miodrag.

Jedna od velikih Miškovih želja je da poseti "Grad svetlosti" i uživo vidi Ajfelov toranj kome je posvetio deo života. Za sada se primirio sa "gradnjom", ali nije isključeno da mu se nešto mota po glavi, piše Politika.