Ratni vihor koji je 1914. godine zahvatio Srbiju primorao je državni vrh na povlačenje iz Beograda ka unutrašnjosti zemlje. Zajedno sa kraljem, vladom i vojskom bežao je i veliki broj civilnog stanovništva. I tako se dogodilo da jedna mirna varošica na jugozapadu postane ratna prestonica Srbije i poprište prave istorijske drame.
Raška je mala varoš smeštena u jugozapadnoj Srbiji, između Kopaonika i Golije, u dolini gde se Trnavska reka uliva u Rašku, a nešto dalje i Raška u Ibar. Iako malo mesto, reč je o gradu neverovatne istorije.
Jer, upravo je Raška u jesen 1915. u vreme kada je imala tek nešto više od 1.000 stanovnika, 13 dana bila ratna prestonica Srbije.
Mora da je to bio spektakularan i ujedno strašan prizor. Na čelu sa kraljem Petrom, regentom Aleksandrom, Nikolom Pašićem i ostalim članovima vlade, u Rašku se slila bukvalno cela Srbija, bežeći od ratnih strahota koje su već zahvatile sever zemlje.
Foto: printskrin/rts.rs
Najznačajnije mesto u celoj zemlji tih dana je postala kuća raške porodice Kursulić. Upravo tu je, od 31. oktobra do 12. novembra 1915. održano čak 11 sednica vlade Kraljevine Srbije na kojima se raspravljalo o daljoj sudbini zemlje i naroda.
Kuća Kursulića, dobrostojećih lokalnih trgovaca, potrajala je do današnjih dana i u njoj se od 2015. nalazi gradska biblioteka i Centar za kulturu i obrazovanje "Gradac" u čijem sklopu je i galerija savremene umetnosti. Povodom 100 godina od sudbonosnih događaja iz Prvog svetskog rata ovde je otvorena spomen soba "Raška – ratna prestonica Kraljevine Srbije 1915".
Foto: printskrin/rts.rs
U sobi se mogu videti brojne fotografije, dokumenta, naoružanje, uniforme, kao i zavidan broj umetničkih predmeta i komada originalnog nameštaja iz tog perioda. Sve kako bi se što detaljnije dočarao ambijent u kome je boravila i sastančila vlada Kraljevine Srbije u novembru 1915. godine.
Ipak, najvredniji eksponat ove trajne postavke je retko fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, najznačajnijeg ćiriličnog spomenika srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka. Upravo u kući Kursulića ovo delo neprocenjive vrednosti predato je na čuvanje državnoj blagajni sa kojom će preći Albaniju.
Rođen je u selu Sokolovići kod današnjeg Rudog u srpskoj pravoslavnoj porodici,[1] Mehmed je odveden u ranom dobu kao deo osmanskog deviršme sistema sakupljanja hrišćanskih dečaka koji će biti odgajani da služe kao janjičari. Ovi dečaci će biti primorani da pređu u islam, odgajani su i obrazovani kao vojnici i vernici, ali će zauzvrat dobiti priliku da se uključe i napreduju u Osmanskom carskom sistemu, Mehmed-paša Sokolović je bio jedan od brojnih koji su napravili zavidne karijere dospevši do položaja Velikog vezira.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rođen je u selu Sokolovići kod današnjeg Rudog u srpskoj pravoslavnoj porodici,[1] Mehmed je odveden u ranom dobu kao deo osmanskog deviršme sistema sakupljanja hrišćanskih dečaka koji će biti odgajani da služe kao janjičari. Ovi dečaci će biti primorani da pređu u islam, odgajani su i obrazovani kao vojnici i vernici, ali će zauzvrat dobiti priliku da se uključe i napreduju u Osmanskom carskom sistemu, Mehmed-paša Sokolović je bio jedan od brojnih koji su napravili zavidne karijere dospevši do položaja Velikog vezira.
Gazimestan je i ovog Vidovdana okupio veliki broj Srba koji su došli da obeleže jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, ali je čitav skup protekao uz pojačano prisustvo pripadnika takozvane kosovske policije i iživljavanje naoružane šiptarske bande nad srpskim stanovništvom.
Blokaderi predvođeni Petrom Đurićem, pijani i drogirani, zaustavljeni su od strane policije u Kraljevu posle blokaderskog skupa, a u nastavku teksta pogledajte kako je izgledalo privođenje opozicionog lidera.
Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija prilikom gostovanja u emisiji "Hit Tvit" na TV Pink govorio je važnim temama za građane Srbije.
Marinko Magda, poznat kao "Subotički Džek Trbosek", već više od tri decenije služi kaznu za zločine koji su šokirali Srbiju i region, a građani i danas sa jezom govore o krvavoj noći iz 1994. godine.
Smrtna kazna predstavlja najradikalniji i najkontroverzniji pravni mehanizam u istoriji čovečanstva, postavljen na tankoj granici između apsolutne pravde i ubistva. Dok je savremeni svet predvođen Evropom krenuo putem ukidanja ove sankcije u ime dostojanstva ljudskog života, globalna slika pravosuđa ostaje podeljena.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je Damjan Gvozdenović bio osuđen na 10 godina zatvora za ubistvo Aleksandra Tatalovića u Rakovici 2022. godine i naložio ponovno suđenje uz produženje pritvora.
Takozvani "duh Enkoridža", koji se odnosi na nedavne razgovore između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, nije formalizovan u zvaničnim dokumentima niti je bio praćen potpisivanjem bilo kakvih sporazuma, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Poljska je danas zabeležila najvišu temperaturu od početka merenja, pošto je tokom toplotnog talasa koji pogađa veći deo Evrope u mestu Slubice izmereno 40,5 stepeni Celzijusa, saopštio je danas poljski Institut za meteorologiju i upravljanje vodama.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uputio je, uoči sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Valdaju, javni i neočekivano oštar apel ruskom ambasadoru u Minsku Borisu Grizlovu otvoreno zatraživši od Moskve da ne uvlači Belorusiju u direktan vojni sukob sa Ukrajinom.
Glumac Tihomir Arsić preminuo je 7. decembra 2020. godine. Tokom svoje dugogodišnje karijere bio je jedan od miljenika "sedme sile" jer je medijima rado izlazio u susret i davao intervjue.
Postoje oni bezvremenski kolači koji instant budne nostalgiju. Mirišu na detinjstvo, toplinu doma i maminu ili bakinu svesku sa receptima. Upravo takve su i ledene kiflice.
Jedna propuštena šetnja neće naškoditi psu, ali po ekstremnoj vrućini može imati kobne posledice. Potrebno je prilagoditi rutinu vremenskim uslovima i pokazati brigu za zdravlje ljubimca.
Pirinčana voda na prvi pogled deluje kao jednostavan kućni tretman, ali stručnjaci su objasnili da je prava nutritivna bomba koja čini čuda za rast kose.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.