TOP 5 najboljih naučnofantastičnih knjiga po kojima su nastali hit filmovi

Od putovanja kroz vreme i susreta sa vanzemaljcima do distopijskih svetova i veštačke inteligencije, neke od najpoznatijih naučnofantastičnih filmova Holivud nije izmislio od nule.

Njihove priče prvo su nastale na stranicama knjiga, a potom su dobile novo lice na velikom platnu.

Naučna fantastika decenijama privlači čitaoce i gledaoce pričama koje pomeraju granice mašte i postavljaju pitanja o budućnosti čovečanstva. Mnoge od tih priča postale su filmski klasici, a pojedine adaptacije dodatno su proslavile knjige na kojima su zasnovane.

Foto: Profimedia

Ako volite naučnu fantastiku, ovih pet naslova predstavljaju odličan spoj književnosti i filma.

1. "Dina" - Frenk Herbert

Roman "Dina" američkog pisca Frenka Herberta objavljen je 1965. godine i smatra se jednim od najvažnijih dela naučne fantastike.

Radnja je smeštena u daleku budućnost, na pustinjsku planetu Arakis, jedino mesto u svemiru na kojem se može pronaći dragocena supstanca poznata kao začin. Kontrola nad Arakisom zato znači i ogromnu političku i ekonomsku moć.

Priča prati Pola Atreida, mladog naslednika plemićke porodice čiji se život potpuno menja kada njegova porodica preuzme kontrolu nad Arakisom.

Roman je prvi put ekranizovan 1984. godine, kada je film režirao Dejvid Linč, dok je savremenu verziju režirao Denis Vilnev. "Dina" iz 2021. i "Dina: Drugi deo" iz 2024. godine ponovo su ovu priču približili milionskoj publici.

2. "2001: Odiseja u svemiru" - Artur Klark

Jedna od najzanimljivijih priča u istoriji naučne fantastike jeste "2001: Odiseja u svemiru" Artura Klarka.

Roman i istoimeni film nastajali su praktično paralelno, u saradnji Klarka i reditelja Stenlija Kjubrika. Film iz 1968. godine postao je jedno od najznačajnijih ostvarenja naučne fantastike.

Priča istražuje razvoj ljudske civilizacije, misteriju vanzemaljskog monolita i odnos čoveka i napredne veštačke inteligencije.

Posebno mesto u filmu zauzima računar HAL 9000, koji je postao jedan od najpoznatijih likova u istoriji filmske naučne fantastike.

3. "Da li androidi sanjaju električne ovce?" - Filip K. Dik

Pre nego što je Ridli Skot snimio kultni film "Istrebljivač" 1982. godine, Filip K. Dik je napisao roman "Da li androidi sanjaju električne ovce?".

Film sa Harisonom Fordom u ulozi Rika Dekarda nije doslovna adaptacija romana, ali je od njega preuzeo osnovnu ideju i svet u kojem ljudi žive zajedno sa androidima gotovo nerazlučivim od ljudi.

Najveće pitanje priče jeste, šta zapravo znači biti čovek?

Upravo zbog tema poput identiteta, sećanja, empatije i odnosa čoveka prema tehnologiji, roman je ostao aktuelan i decenijama nakon objavljivanja.

4. "Rat svetova" - H. Dž. Vels

"Rat svetova" britanskog pisca H. Dž. Velsa jedan je od temelja moderne naučne fantastike.

Roman iz 1898. godine govori o invaziji Marsovaca na Zemlju i nemoći ljudi da se suprotstave tehnološki superiornom neprijatelju.

Priča je više puta ekranizovana, a među poznatijim verzijama nalazi se film Stivena Spilberga iz 2005. godine, sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi.

Velsov roman zanimljiv je i zato što, osim spektakularne priče o vanzemaljskoj invaziji, govori o strahu od nepoznatog i o tome koliko brzo može da se uruši osećaj sigurnosti koji ljudi imaju u sopstveni svet.

5. "Ja, robot" - Isak Asimov

Isak Asimov jedan je od najvažnijih autora naučne fantastike, a njegova zbirka priča "Ja, robot" iz 1950. godine postavila je temelje mnogim kasnijim pričama o robotima i veštačkoj inteligenciji.

Film "Ja, robot" iz 2004. godine, sa Vilom Smitom u glavnoj ulozi, nije direktna ekranizacija zbirke. Film je inspirisan Asimovljevim svetom, njegovim idejama i čuvenim zakonima robotike.

U središtu priče nalazi se pitanje odnosa ljudi i inteligentnih mašina, šta se dešava kada roboti počnu da donose odluke koje ljudi ne očekuju?

Asimovljeve ideje pokazale su se toliko uticajnim da su njegovi koncepti o robotima postali deo šire popularne kulture.