JELENA IZ PIROTA "TKA" ŠARE ĆILIMA NA GRNČARIJI I NAKITU: Nemam šablone, sve slikam iz glave (FOTO)

Tradicija oslikavanja grnčarije u porodici Jelene Đorđević iz Pirota duga je više od 90 godina i ona je četvrta generacija koja se bavim tim izuzetno zanimljivim, ali i zahtevnim poslom.

Ćupove, tanjire, kandila i drugu grnčariju tradicionalnim šarama pirotskih ćilima poput gugutki, kornjača i sovri najpre je ukrašavala Jelenina prabaka, potom je četkicu u ruke uzeo njen deda, onda otac.

Jelena je kazala da je oduvek zanimalo oslikavanje grnčarije i od malih nogu je volela da vreme provodi u očevoj radionici, mada on nije bio za to da ona nastavi porodičnu tradiciju.

- Otac je želeo da studiram, ali nisam ga poslušala, nisam završila fakltet već prehrambenu školu. Radila sam najrazličitije poslove. Bila sam i trgovac i radnik u fabrici dok mi je slikanje grnčarije bio hobi jer time nisam mogla da zaradim dovoljno za život. U poslednje dve godine značajno je poraslo interesovanje ljudi za proizvode sa etno motivima, tako da sam se tome potpuno posvetila - objasnila je naša sagovornica.

Foto: Privatna arhiva/Jelena Đorđević

Đorđević je rekla da su njeni preci oslikavali ćupove, čaše, tanjire i druge grnčarske proizvode, a ona je tim proizvodima pridodala i nakit.

- Grnčariju kupujem, a nakit koji oslikavam sama izrađujem. Sama pravim glinu, sušim i pečem. Pravim ogrlice, narukvice i minđuše. Sve te proizvode oslikavam isključivo etno motivima iz pirotskog kraja. To su motivi koji se mogu videti na pirotskim ćilima kakve je tkala i moja baka - kazala je Đorđević.

Prema njenim rečima, kada je počinjala da se bavi oslikavanjem nije bila sigurna koliko će biti uspešna u tome, ali se ispostavilo da je bio u pravu jedan njen prijatelj kada je rekao da nema razloga da brine, pošto joj taj posao u genima.

- Nemam šablone, sve slikam iz glave. Izmerim obim proizvoda koji oslikavam, stavim tačkice za orijentaciju, pa kako me proizvod ponese. Radim i po osećaju, kako bi trebalo da izgleda predmet za nekog za koga ga radim, kakvu energiju ta osoba ima - izjavila je naša sagovornica.

Đorđević je kazala da oslikavanje proizvoda od gline zahteva dosta vremena. Svaki predmet mora najpre da ošmirgla, potom da opere i nakon sušenja da nanese osnovne boje. Za oslikavanje koristi tempere jer imaju širi spektar od akrilnih boja i daju bolji sjaj na predmetima.

- Kada se osnovne boje dobro osuše, tek onda krećem sa oslikavanjem detalja. To bude obično trećeg ili četvrtog dana od kada uzmem neki predmet u ruke, jer mora da se dobro osuši i nakon pranja i nakon nanošenja osnovnih boja. Za veće stvari poput ćupova potrebno mi je nedelju dana da ih završim - izjavila je Đorđević.

Ona je navela da oslikava samo ukrasne predmete i to u poslednje vreme najviše nakit jer je i najtraženiji, kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu.

- Ima zainteresovanih i za ćupove, ali retko ko može da plati jedan oslikan ćup, a meni se ne isplati da spustim cenu jer puno vremena ulažem u njih. Nakit mi se pokazao kao najbolja kombinacija vremena koje uložim i cene - objasnila je Jelena.

U porodici Đorđević ona je sada jedina koja se bavi oslikavanjem predmeta od gline. Kako je kazala, njen sin, ali i deca njenih rođaka, kao i ostali mladi iz komšiluku nisu zainteresovana da se bave tim poslom.

- Sviđa im se i vole da vide kako radim, ali bi oni radije da nauče neki posao koji donosi veću zaradu i sa kojim mogu da se zaposle u inostranstvu. Oslikavanje traži strpljenje koje mladi nemaju, a doduše nisam ga ni ja imala u tim godinama. Strpljenje dolazi sa godinama, ali je svakako ljubav prema onome što radite najvažnija - kazala je Đorđević.

Njene proizvode ljudi uglavnom mogu da vide preko društvenih mreža i njene stranice na fejsbuku "Grnčarija Pirot".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.