Oni pamte šta su Turci radili! Ovaj grad na jugu Srbije ima najveće blago!

Jovanov ima 400 godina, Dimov 300, a Zdravinjski je star tačno dva veka! Nalaze se na teritoriji Grada Prokuplja, a evo o čemu je reč...

Od sedam stoletnih stabala cera, hrasta, oraha, četiri su upisana u registru zaštićenih dobara III kategorije.

Dva od ta četiri ukupno su stara 700 godina i svake godine ih kontroliše ekološki inpsektor i proverava da li se stabla čuvaju kako treba.

Većina se nalaze na privatnim imanjima, sem oraha koji je u ataru sela Velika Plana o kojem se stara Javno preduzeće "Srbija šume".

Igre prirode

Ma ko se to zbunio! Jabuka cveta kad joj vreme nije

U Užicu je nedavno rodila banana, a u Prokuplju po drugi put procvetala jabuka koja je početkom jula imala zrele plodove.

03.08.2023

19:10

Svečano

Na Sabor došli i oni! Učitelj Marko i đaci pred ikonom Svetog Ilije

Sabor i seosku slavu Sveti Ilija u planinskom selu Tovrljane učinili su lepšim sadašnji i budući učenici isturenog odeljenja Osnovne škole "Svetislav Mirković Nenad“ iz prokupačke Male plane i njihov učitelj Marko Čikarić.

02.08.2023

18:23

Foto: Lj. S.

- Najstariji je Jovanov zapis koji ima oko 400 godina. To je cer koji se nalazi u planinskom selu Gornji Statovac na imanju Jugoslava Milenkovića. Najveći je Dimov hrast u Velikoj Plani koji je star 300 godina. O njemu brine vlasnik imanja Milan Janićijević. Ovaj hrast je na Janićijevićev i zahtev meštana 2019. ušao u registar zaštićenih dobara III kategorije - kaže ekološki inspektor Grada Prokuplja Lidija Radulović.

Ona objašnjava da su ova stabla zaštićena ne samo zbog starosti, već i bioloških karakteristika koje ih čine posebnim, kao što su visina stabla, izgled i lepota.

Pored ova dva impozantna, tu je i Zdravinjski cer, zapis star 200 godina, a orah je ušao u ovu kategoriju iako nije zapis, baš zbog svoje lepote.

- O njima ne brinu samo vlasnici parcela, već i svi meštani, mi kao Grad, pravoslavna crkva. Kraj njih se organizuju seoske litije, sabori. To su bogatstva koja su retka. Zapisi imaju ne samo prirodnu vrednost, već i religijsku osnovu i njihovo trajanje je od velike važnosti - objašnjava ona.

Za svaku moguću promenu, u slučaju bolesti drveta, neophodna je saglasnost Zavoda za zaštitu prirode.

- Nekada je svako selo imalo "sveto drvo", hrast, gde su se meštani okupljali, slavili seoske slave, ali su vremenom mnogi posekla stabla. Ova zaštićena su upravo zato i dobila status da ne bi došlo do sličnih situacija i ona se ljubomorno čuvaju i do vremena i od ljudi - kaže Radulović. 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.