Čuli ste za Miroslavljevo, a ovo je Vukanovo jevanđelje! Misterija drevnog traga srpske pismenosti!

Pored Miroslavljevog jevanđelja, jedan od najlepših srednjovekovnih srpskih rukopisa je svakako i Vukanovo jevanđelje. Osim što je mnogo manje poznato, iza njega se krije i izuzetno zanimljiva priča o "skandalu" koji je pratio izradu ovog dokumenta.

Vukanovo jevanđelje danas se nalazi u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt-Peterburgu. Do druge polovine XIX veka nalazilo se na Svetoj Gori, ali ga je ruski arhiepiskop Porfirije Uspenski, moguće krišom, odneo u Rusiju.

Reč je o, uz Miroslavljevo jevanđelje, najznačajnijem spomeniku srpske pismenosti s kraja XII veka.

Mnogo manje poznato od Miroslavljevog jevanđelja

Vukanovo jevanđelje pisano je na pergamentu i ima 189 listova. Najraskošnije su urađene dve celostranične minijature.

Na jednoj Sveti Jovan sedi na stolici s naslonom i ispisuje jevanđelje, oslonivši knjigu na levo koleno. Pred njim je sto za pisanje sa visoko izdignutim pultom. Signatura minijature je na srpskom jeziku.

Na drugoj, koja se nalazi na mestu gde Luka govori o mladom Hristu koji uči u hramu, naslikan je Hristos Emanuilo. On sedi na bogato izrezbarenom prestolu, prekrštenih nogu. Desnom rukom blagosilja. Ima nimb s upisanim krstom. Legenda je ispisana na grčkom.

Foto: printskrin/rts.rs

Ostatak rukopisa je pretežno ukrašen inicijalima i, ni po veličini ni po raskoši, ne može se meriti sa Miroslavljevim jevanđeljem.

Ipak, osim što je u narodu mnogo manje poznato, za one upućenije ovaj spis je interesantan još po nečemu - tajni njegovog prvobitnog naručioca. Naime, iako je naziv Vukanovo jevanđelje odomaćen, moguće je da jevanđelistar uopšte nije bio izrađen za njega!

Srednjovokovna krađa?!

Smatra se da je u ukrašavanju i pisanju manuskripta učestvovalo pet pisara koji su ujedno verovatno bili i jedini koji su znali šta se sve sa ovih dokumentom dešavalo. Među njima je bio i starac Simeon koji je ostavio dug zapis na kraju rukopisa koji, između ostalog, upućuje na to da se radi o krivokletstvu.

Naime, Simeon najpre govori o svom životu, dolasku u manastir, kao i o tome da je rukopis rađen u pećini pored grada Rasa, za "srpskog velikog župana". I upravo se tu stiže do zanimljivog dela jer je ime naručioca koji je prvobitno bio pomenut, izgrebano.

Foto: printskrin/rts.rs

Umesto njega ispisano je ime velikog župana Vukana, najstarijeg Nemanjinog sina. Ovo je najverovatnije učinjeno u doba kratkotrajne Vukanove vladavine oko 1202. godine, kada je preoteo presto svom mlađem bratu Stefanu Prvovenčanom.

Po svemu sudeči, prvobitno je rukupis bio izrađen za Stefana Prvovenčanog i njegovo ime se nalazilo na, sada skoro u potpunosti uništenoj, stranici jevanđelja.

Izbrisano je ukupno 11 redova iz zapisa u kome je bila zabeležena posveta knjige velikom županu. Nastanak prvobitnog rukopisa se datuje između dolaska Stefana Nemanjića na presto i njegovog kratkotrajnog svrgavanja u vreme rata sa Vukanom, odnosno između 1196 i 1202. godine, pa najveći broj istoričara smatra da je priča o "krađi" jevanđelja potpuno realna.

Pored tog, do pola izgrebanog lista, jedan list jevanđelja ostaje zauvek izgubljen i ne možemo znati šta se na njemu nalazilo.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.