Herojski čin srpskog vojnika Jevta Jevtovića: "Ne treba mi ordenje, dajte municije da se vratim kući!"

Podvizi i junaštva srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu uvek zaslužuju da budu spomenuti, a mnoge jednom ispričane priče još uvek čekaju da budu urezane u kolektivno sećanje našeg naroda. Herojski podvig Jevta Jevtovića jedan je od takvih.

Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine. U njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena vojna saveza: Saveznika i Centralnih sila. Srpski narod je dočekao rat već iscrpljen od Balkanskih ratova, ali otadžbina je morala da se brani. Srpska vojska je na početku rata zabeležila prve pobede saveznika u Prvom svetskom ratu na Ceru i Kolubari i ostvarila trijumf protiv Austrougarske vojske. Nažalost otpor nije potrajao duže vreme protiv mnogobrojne neprijateljske vojske i srpska vojska i narod je morao da otpočne povlačenje preko Albanje.

Foto: sites.google.com

 

Jevto Jevtović (1892-1977) iz Gojne Gore, bio je redov vojske Kraljevine Srbije i pripadnik 10. šumadijskog puka, veteran oba balkanska rata, učesnik odbrane Beograda i ratnik sa Cera.

Jedini je vojnik srpske vojske koji je nakon povlačenja preko Albanije, u Prvom svetskom ratu, na plećima izneo brdski top, ne bacivši ga u bezdan Prokletija. Top koji je Jevto preneo grbačom, osvanuo je u Draču, neokrnjen. Kada je to čuo francuski general Gijon, tražio je da ga vidi. Salutirao je Jevtoviću i predao mu svoju Legiju časti.

Foto: sites.google.com

Srpski junak je generalu Gijonu u stavu mirno preko prevodioca rekao:

- Ne treba meni ordenje, već džebane, da se vratim Gojnoj Gori - rekao je tada Jevtović francuskom generalu.

Top, pet zrna i Jevto Jevtović su se ukrcali na lađu za Krf, zajedno sa saborcima, da bi ubrzo, top i ranjenici nastavili put Francuske, a Jevto na grčkom ostrvu sa ocem Sretenom, trećepozivcem i svoja dva mlađa brata, blizancima Ljubinkom i Ljubivojem, ostao da čeka komandu za nastavak ratovanja. Jevto je za vreme ratovanja vodio dnevnik koji je objavljen u Ediciji “Slovo ratnikovo, dnevnici vojnika seljaka”, koji je napisao Miodrag Jaćimović, 1980. godine.

Jevto je dočekao poznu starost i ovaj svet napustio 1977. godine. Preneseni top se danas čuva u Vojnom muzeju u Marseju, u Francuskoj.