Ovako upakovana hrana je izuzetno opasna, a evo zašto je ugostitelji i dalje masovno koriste

Plastike danas ima svuda, u okeanima, rekama, na deponijama, vazduhu, na žalost, i u namirnicama, pa i u našem organizmu.

Države i međunarodne organizacije daju doprinos borbi protiv upotrebe plastike tako što nalaze ekološke alternative i zabranjuju plastiku za jednokratnu upotrebu koja je jedan od najvećih zagađivača. U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer,  ove godine zabranjena je upotreba jednokratne plastike.

Problem sa ovom vrstom plastike je upravo to što je koristimo samo jednom i onda bacimo. Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), svake godine širom sveta proizvede se više od 300 miliona tona plastike, od čega polovina za jednokratnu upotrebu.

To je skoro jednako težini celokupne ljudske populacije. Zamislite samo koliko je to samo plastičnih čaša, slamčica, kesa, štapića za uši, plastičnih noževa, kašika, viljušaka, balona i ambalaže za hranu od stiropora. Zato zabrana plastike za jednokratnu upotrebu ne samo da smanjuje zagađenje, već smanjuje i potražnju za proizvodnjom plastike koja doprinosi globalnim klimatskim promenama. Ne zaboravimo i to da sitne čestice plastike sadrže supstance koje narušavaju DNK i utiču na plodnost, ali i utiču na razvijanje karcinoma.

Zabranom čuvamo zdravlje i prirodu

Istraživanje stavova i navika građana u vezi sa jednokratnom plastikom, Centra za unapređenje životne sredine iz juna 2022. godine pokazuje da građani Srbije smatraju da je jednokaratna plastika jedan od glavnih zagađivača životne sredine.
Od 1.014 ispitanika skoro svi, njih 99,7 odsto, saglasni su da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Zabrana jednokratne plastike je jedno od rešenja koje su izneli ispitanici.

Talas zabrane plastike za jednokratnu upotrebu zahvatio je svet. Najčešće se zabranjuju plastične kese, slamčice i ostala jednokratna plastika. Plastične kese se menjaju papirnim, što je dobro prihvaćeno. Prema istraživanju "CalRecycle" zabrana kesa u Kaliforniji koja je stupila na snagu 2014. godine, smanjila je upotrebu plastičnih kesa za 85 odsto i dodatno uticala na smanjenje zagađenja priobalja.

Šta kažu ugostitelji u Srbiji

Imajući u vidu da se plastika za jednokratnu upotrebu najviše koristi u ugostiteljstvu u Srbiji, jasno je da bi na ovaj sektor zabrana imala velike posledice. Saša Cimbal, član Udruženja ugostitelja Novog Sada, kaže da je to da li će ugostitelji koristiti opasnu jednokratnu plastiku ili neku zdraviju alternativu pitanje ličnog opredeljenja, ali i mnogih drugih faktora.

Foto: Foto: freepik.com

 

- Ugostitelj se praktično nalazi između čekića i nakovnja. Njegove usluge treba da budu dostupne kupcu, ali i da ima povoljne cene. Upravo je cena razlog zašto ugostitelji i dalje koriste plastičnu i ambalažu od stiropora, jer je biorazgradiva od kartona i papira, skuplja. Upotreba skuplje ambalaže povećala bi i cenu krajnje usluge. Kupci uglavnom biraju jeftinije, pa i ugostitelji, da ne bi podizali cene zbog korišćenja skuplje papirne ili kartonske ambalažu, posežu za jeftinijim rešenjima - objašnjava on.

Foto: Shutterstock

 

To je objasnio na prostom primeru dve ugostiteljske radnje u kojima za podjednako kvalitetne usluge naplaćuju različito.

- Ako vidite da se u jednoj ugostiteljskoj radnji prodaju hrana i piće za 1.000 dinara, a u drugoj je to isto 1.200, shvatićete da je jedina razlika u tome kako se pakuje. Kod ugostitelja kod koga je cena 1.200 dinara pakuje se u biorazgradivoj ambalaži, a kod ugostitelja kod koga je to isto 1.000 dinara hrana je spakovana u plastičnu jednokratnu ambalažu. Naravno, kupac će odabrati jeftinije - tvrdi on.

Foto: Shutterstock

 

Cimbal ističe da bi zbog toga bilo važno da postoji stimulacija od države za one ugostitelje koji žele da koriste biorazgradivu ambalažu.

- Takve subvencije postoje, ali ne u obimu koji bi bio potreban, pogotovo kada je u pitanju korišćenje kartonske ambalaže ili nekih drugih biorazgradivih ambalaža. U drugim zemljama je to rešeno, pogotovo u skandinavskim zemljama. U nekim zemljama se ugostiteljima plaća da razvrstavaju ambalažu i pravilno je odlažu, pa su ljudi motivisani. Sistem nagrađivanja i sankcionisanja mora da bude uporedo razvijen i on može da da rezultate na duži staze - smatra Cimbal.

Napominje da je važna i edukacija ljudi, da oni postanu svesni toga koliko je plastika za jednokratnu upotrebu opasna.

- Mi u našem poslovanju u igraonici za decu koristimo papirne kartonske tacne kao podloške kada se deci serviraju torte. Trudimo se da u igraonici za mališane pravimo što manje otpada, i da on bude bio razgradiv. Otpad razvrstavamo kod nas, vršimo separaciju za staklo, metal, karton, papir i limenke - objašnjava Cimbal i savetuje da bi ugostitelji trebalo da imaju potpisane ugovore sa ovlašćenim sakupljačima otpada i reciklerima koji bi im taj otpad odnosili i plaćali nadoknadu.

Srbija usvojila Program razvoja cirkularne ekonomije

Vlada Srbije je 2022. godine usvojila Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period od 2022. do 2024. godine, kao kompleksan i sveobuhvatan dokument koji definiše oblasti upravljanja otpadom, vodama, obnovljivim izvorima energije i energetskom efikasnošću.
Ovim dokumentom definišu se prioriteti za naredne tri godine i postavlja osnov za dalji razvoj cirkularne ekonomije i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj zelene tranzicije u Srbiji. Na ovaj način biće omogućen dalji doprinos održivom razvoju i klimatskoj neutralnosti u cilju očuvanja zdravlja ljudi i podizanja svesti građana o važnosti zaštite životne sredine.

Foto: Shutterstock

 

- Cirkularna ekonomija je prepoznata kao važan strateški koncept za zelenu tranziciju Republike Srbije, koja je poslednjih godina postavljena visoko na lestvici prioriteta za razvoj našeg društva. Zelena tranzicija je proces koji podrazumeva ekonomsku, energetsku i investicionu tranziciju, koje su zasnovane na održivom korišćenju resursa i energije, smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu, primeni inovacija i digitalnih alata, znanju, dodatoj vrednosti i većoj konkurentnosti privrede - navodi se u ovom programu.

Jednokratna ambalaža od recikalta

Kompanije su prinuđene da budu inovativne, preispituju svoje dizajne i nabavljaju održive materijale. Endru Keni, menadžer dostave u Londonu, kaže da je situacija sa količinom plastike postala toliko alarmantna da je potrebno da se društvo potpuno oslobodi ambalaža koje su ili od plastike, ili sadrže sintetičke materije.
Određene firme koje se bave dostavom hrane u Evropi i Srbiji kupcima nude nešto inovativno, poput novih pakovanja, kutija za jednokratnu upotrebu od plastičnog granulata ili od morske trave i algi.

Foto: Shutterstock

 

Plastične granule se dobijaju reciklažom otpadnog plastičnog materijala koji se prikuplja iz različitih izvora, a zatim odvaja prema klasi, boji i kvalitetu. U daljem procesu, ovi otpadni plastični materijali se čiste i peru vodom i potom mašinski sitne. Na ovaj način dobijen materijal dalje se topi kako bi se dobile granula koje se potom koriste za proizvodnju omota za pakovanje, vreća za nošenje, kanti, šoljica.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.