Nije želeo da ga narod pamti po prvoj srpskoj atomskoj bombi! Evo ko je bio naučnik uskraćen za Nobelovu nagradu

Na današnji dan 1909. godine rođen je jedan od najpoznatijih srpskih fizičara Pavle Savić koji je u istoriji ostao upamćen kao "kamen temeljac" Nuklearnog instituta Vinča.

Pavle Savić bio je jedan od najvećih srpskih naučnika svih vremena, iako naša javnost o njemu jako malo zna. Bio je naučnik svetskog ranga, jedan od pionirskih istraživača koji su uveli čovečanstvo u atomsku eru svojim pronalascima u oblasti nuklearne fisije.

Za epohalno otkriće da se jezgro urana može pocepati Savić i Irena-Žoli Kiri nisu dobili Nobelovu nagradu, zbog toga što je drugi svetski rat prekinuo njeno dodeljivanje. Ali je tu nagradu odmah po okončanju rata dobio Nemački naučnik Oto Han, iako je upravo on prednjačio u ismevanju i opovrgavanju otkrića Savića i Kiri, da bi ga naposletku i sam prihvatio.

Savić je osnivač Nuklearnog instituta u Vinči, jedan od pokretača sovjetskog nuklearnog programa i dugogodišnji predsednik Srpske Akademije Nauka i Umetnosti.

Foto: Društvene mreže

Detinjstvo

Rođen je 10. januara 1909. godine u Solunu, gde je Kraljevina Srbija njegovog oca Petra kao veterinara poslala na službu u Slobodnu carinsku zonu Srbije. Otac, prvi školovan u porodici, bio je državni pitomac i u Francuskoj studirao veterinu.

Posle Prvog svetskog rata porodica se seli u Beograd, gde Pavle, najstariji od petoro dece, prva četiri razreda gimnazije završava u Drugoj muškoj, a više razrede i maturu u Požarevcu. Voleo je fiziku, hemiju i matematiku. Maturirao je 1927. godine u Požarevačkoj gimnaziji.

 

Posle mature upisuje se na Katedru fizičke hemije na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta, koju je držao profesor Miloje Stojiljković. Katedra je osnovana 1903. i jedna je od najstarijih katedri te vrste u Evropi.

Već tokom studija radi kod profesora Stojiljkovića kao asistent-volonter, a posle diplomiranja, 1932. godine, obećano mu je mesto ukaznog asistenta. Pavle se, međutim, sukobio sa svojim profesorom i, shodno svojoj nagloj naravi, bez objašnjenja je dao ostavku.

Uspeh i svetska slava

Svetsku slavu stekao je u Parizu. Godine 1938. eminetni srpski naučnik i Irena Žolio – Kiri(ćerka Marije Kiri) objavljuju rezultate svojih dugogodišnjih istraživanja na „Nuklearnoj lančanoj reakciji – FISIJA“. Godinu dana kasnije bili su najozbiljniji kandidati za Nobelovu nagradu, ali zbog Drugog svetskog rata ona je predstala da se dodeljuje.

Po završetku rata 1944. Nobelovu nagradu za otkriće fisije, dobija nemački hemičar Oto Han, koji je 1939. pokušao da opovrgne rad Savića i Kiri, da bi kasnije upravo na toj teoriji razradio svoj naučni rad.

Foto: Društvene mreže

 

Atomska bomba

Pavle Savić je bio komunista i lični prijatelj Josipa Broza – Tita. Godine 1941. odlazi u Jugoslaviju da se bori na strani komunista, a krajem rata odlazi u SSSR da prouči rad Sovjetskog instituta za nuklearnu fiziku.

Tamo zajedno sa sovjetskim Nobelovcem (1978) Pjotrom Leonidovičom Kapicom radi na sovjetskom atomskom naoružanju.

Godine 1948. dolazi do sukoba Tita i Staljina, koji zaoštrava odnose Jugoslavije i SSSR do ivice rata. Tito povlači Savića i daje mu zadatak da počne izgradnju Nuklearnog instituta. Institut počinje da se gradi u selu Vinča, nadomak Beograda.

Pored naučnih istraživanja, Institut će imati još jedan cilj. To je pravljenje atomske bombe. Krajem pedesetih Savić se pokajao što je učestvovao u pravljenju nuklearnog oružja. Hirošimu je posetio 1957. godine i posle toga izjavio:

– Pristao bih da se moje ime nije nikada dovelo u vezu sa otkrićem fisije.

Pavle Savić govorio je francuski i ruski, a engleski je koristio za čitanje stručnih časopisa. Umro je 1994. godine u svojoj kući i sahranjen je u porodičnoj grobnici, jer je još za života rekao da ne želi da bude pokopan u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.