Imperija jača od Osmanske stala je pred Nemanjićima! Evo kako su srpski kraljevi zaustavili mongolske horde!

Godine 1282. moćni mongolski kan Nogai pra praunuk Čingis Kana poslao je iz pravca Carigrada 4000 mongolskih jahača da se obračuna sa srpskim kraljem Stefanom Urošem II Milutinom Nemanjićem zbog poraza i proterivanja njegovih bugarskih vazala.

Prvi upadi u srpske zemlje

Viznantijski car Andronik II Paleolog  nije koristio mongolsku i tatarsku vojsku za rat protiv Tesalije nego protiv Srbije, u koju su, predvođeni Mihailom Glavasom Tarhonijatom, prodrli do Lipljana, Prizrena i Belog Drima, zbog čije bujice nisu uspeli da prodru dublje u Srbiju.

Deo tatarske vojske, predvođen Črnoglavom pokušao je na konjima da prepliva Beli Drim, ali u tome nisu uspeli i podavili se u reci.

 Črnoglava je sa delom vojske uspeo da prepliva reku, ali su svi izginuli u sukobu sa srpskom vojskom.

Črnoglavina glava na kolcu je poslata srpskom kralju Milutinu.

Foto: Vikipedija

Pokušali su i drugi put!

Srpski vladari Stefan Dragutin i njegov brat, kralj Srbije Stefan Uroš II Milutin su osvojili Braničevsku oblast od samostalnih bugarskih velikaša Drmana i Kudelina koji su iz te oblasti pljačkali posede Stefana Dragutina.

Nakon toga je i tadašnji tatarski vazal i vidinski knez Šišman I pokrenuo napad na Srbiju. U napadu je poražen a srpska vojska mu je zauzela oblasti sve do Vidina. Nakon, sklopljen je mir i Šišman I postaje srpski vazal.

Proterivanje Drmana i Kudelina, koji su pred Srbima pobegli svom de jure suverenu tatarskom kanu Nogaju, kao i Šišmanovo priznavanje srpske vrhovne vlasti umesto tatarske, pokrenuli su Nogaja da se okrene zbivanjima na Balkanskom poluostrvu i utvrdi svoje pozicije na njemu.

On je zbog toga pokrenuo veliku vojsku ka Srbiji sa ciljem da se razračuna sa Milutinom i njegovom ofanzivom.

Foto: Vikipedija

Kralj Srbije je bio svestan Nogajeve vojne nadmoći, zbog čega mu je u susret umesto vojske, uputio poslanike da pregovaraju o sklapanju mira.

Nogaj je njegove poslanike primio i saglasio se sa njima o sklapanju mira kojim je priznato uz Milutinovo obećanje da su njegove akcije protiv bugarskih velikaša bile defanzivnog karaktera i da on ne planira da se proširuje na istok na račun drugih Nogajevih bugarskih vazala.

Sam kan je sa svoje strane tražio od Milutina taoce koji će biti garant da će se Milutin pridržavati ugovorenih obaveza, što je kralj Srbije ispunio poslavši kanu svog sina Stefana Dečanskog i decu svojih viđenijih velikaša, tako da je 1292. godine između njih zaključen mirovni ugovor koji su ispoštovali obojica.

Nogajevi motivi za sklapanje ovako povoljnog mira sa Srbijom u poziciji jasne vojne nadmoći nisu poznati, ali je najverovatnije da on sam nije bio preterano zainteresovan za Balkansko poluostrvo i širenje na njemu.