Ovde se 300 godina ništa nije menjalo i sve radi kao pod konac! Ni dinari, ni evra ništa ne znače!

U blizini Čačka nalazi se jedina vodenica potočara, koja još melje žito kao pre više od tri veka, kada je sagrađena...

Vodenički kamen pokreće voda sa reke Ostrovke, a vlasnik ovog vremešnog zdanja, pomeljar Milivoje Anđelić Tomišinac (68) kaže da je proces mlevenja ostao isti kao u vreme njegovog čukun dede Bogića, koji je vodenicu sagradio.

Foto: I.M.

 

- Ja sam peta generacija u porodici pomeljara, verujem da će moji sinovi i unuci sačuvati tradiciju. U vodenici se melje beli kukuruz, takozvani staklarac, ali i druge žitarice koje služe za ishranu stoke. Od belog kukuruznog brašna se pripremaju kačamak i proja - priča Milivoje.
Posle Bogića vodeničarski zanat je nastavio njegov sin Milorad, potom je kratko radio Milivojev deda po kome je dobio ime.

- On je mlad umro od upale pluća, pa je vodenicu preuzela njegova žena, baba Dobrila. Baba je držala vodenicu tokom dva rata, a to su za pomeljare a i sam narod, bila najteža vremena. Sećam se da je baba govorila da je batine dobijala i od četnika i partizana, svaka vojska koja dođe, samo su uzimali. Potočaru sam nasledio od oca Tomiše i dok sam živ biću pomeljar - priča domaćin Milivoje.
Od Čačka pa do Kruševca, levom obalom Zapadne Morave ovo je jedina preostala vodenica, a bilo ih je, kaže 16, od toga pet na reci Ostrovci.

 

- Nema ih ni na Moravi, a bilo ih je nekoliko. Od malih nogu sinovima sam govorio da nas je vodenica prehranila u najtežim vremenima, da nije bilo nje, ne bi bilo ni nas. Za vreme ratova hranila je stoku i ljude u našem i svim okolnim selima. Vodenica je u našoj kući simbol života i opstanka, Anđelića, o prodaji nije bilo niti će biti reči - priča pomeljar dodajući da proja ima jedinstven ukus ako se beli kukuruz staklarac samelje na potočari. 
Dok se žito prosipa iz koša, pomeljar objašnjava način kako se i danas naplaćuje usluga mlevenja.

- Isto kao i pre 300 godina. Ne plaća se novcem, već se uzima ušur, tačnije pet procenata od samlevenog mutvena, a to je belo samleveno brašno. Vodenici nije potrebna struja, jer točak pokreće voda. Sve je isto kao u Bogićevo vreme, kada je sve počelo - kaže Milivoje.   
Za ovaj dragulj ruralne arhitekture u centru Ostre malo ko zna. Posećuju je meštani koji donose žito, đaci, izletnici obližnje škole i retki planinari koji osvajaju vrhove Vujna, Sokolice i Ostrice.
U vodenici je svaki predmet autentičan i iz vremena kada je napravljena. I dalje postoji soba s madracem u kojoj pomeljar odmara dok čeka da dopuni koš. Postoji i dograđeni deo trema koji Milivoje i sinovi koriste da ugoste prijatelje i lovce pored kotlića. U čačanskom kraju postoje još i tri velika, industrijska mlina, koje pokreće struja.
Kako je najavljeno iz čačanske Javne ustanove "Centar za negovanje tradicije" potočara u Ostri uskoro će se naći na spisku znamenitih seoskih lokacija. 
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.