Znate li ko je ovo? Zaista je postojao! Stari Todor i njegovo konjče

Skoro da nema posetioca na Zlatiboru koji se nije fotografisao pored drvene skulpture seljaka i konja poznate pod imenom “Zlatiborski brzi voz”. Mnogi i ne znaju da je taj "drveni" seljak nekada i postojao, baš kao i njegov konj.

Skulptura "Zatiborski brzi voz" je nastala na osnovu čuvene predratne crno-bele fotografije tadašnjeg fotografa Ilije Lazića iz Užica. Fotografija je snimljena 1934. godine i od nje je nastala razglednica, koja je obišla ceo svet. Na njoj je davnašnji kiridžija i njegovo konjče.

 

Foto: Z. G.

 

U knjizi "Biografski leksikon Zlatibora" autora Milisava R. Đenića piše da je čuveni seljak na fotografiji Todor Gajević i njegovo konjče, koji je rođen 9. juna 1860. godine u zlatiborskom selu Dobroselici. Istraživanjem autora knjige došlo se do podatka da mu se otac zvao Gajo (po ocu je i prezime Todorovo), a majka Janja Marković. Autor je opisao i kako je nastala čuvena fotografija, koja je posle više decenija pretočena u skulpturu. 

- Na njemu je letnja muška garderoba: na glavi šubara od vune zlatiborskih ovaca, prtena košulja duga do kolena, prtene gaće do peta, oko struka tkani vuneni pojas, na leđima gunj od sukna, a na nogama grube vunene čarape i opanci od presne kože. Tu su još jandžik sa rabošem i nešto para, kao i soara za poštapanje i tovarenje konja. Iz Dobroselice je krenuo za Šumadiju. Na brdskom konju primetne su prante luča namenjene da se trampe za malo soli, šećera i gasa, ali tu su i čanak s belim mrsom, paljka s vodom ili rakijom i ćebe da pokrije sebe ili konja. Slučajno je naišao na užičkog fotografa Iliju Lazića, čiji je objektiv uhvatio tren u pokretu čoveka i konja i ovekovečio ih za sva vremena. Siromašni kiridžija, koji je čitavog života obilazio srpske pijace, nije značajna ličnost, ali je njegova razglednica 80 godina putovala svetom i postala simbol jednog vremena i iščezlog zanimanja – naveo je Miroslav R. Đenić u svojoj knjizi.

 

On je objasnio da su zlatiborske kiridžije vekovima varošane Srbije snabdevali katranom, lučem i drugom robom svog kraja. Od zarade bi u ravnici kupovali žito i ostalo čime se u planinama oskudevalo.
- A kad je nastupio 20. vek i železnica stigla i do ovih brda, trgovci od zlatiborskih kiridžija prestaju da naručuju robu, jer im je vozom brže stizala. Кiridžiluk je posustao i u njemu su ostali samo najuporniji (poput Todora Gajovića), a onda se ugasio – piše u "Biografskom leksikonu Zlatibora".

Milisav R. Đenić (90), profesor istorije iz Čajetine, u ovoj knjizi je sabrao biografije 448 ličnosti u dva poslednja veka sa područja bivšeg Zlatiborskog sreza, ali i onih koji su ovde boravili i ostavili vidan trag ili su stekli znanje i karijere i zauzimaju važna mesta u naučnim i obrazovnim ustanovama.
– Među zaslužnim Zlatiborcima su ljudi gotovo svih zanimanja, od ratara, kiridžija, zanatlija, trgovca, političara, učitelja, sveštenika, umetnika, književnika do sportista. Bivši Zlatiborski srez je do današnjih dana iznedrio osam akademika, 53 doktora nauka, 50 univerzitetskih profesora… Mnogi od njih su se rasuli po belom svetu, od Austrije, Nemačke, Francuske i Portugala do Amerike, stičući ugled u bogatim zemljama – piše Đenić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.