Imaju sedam bazena u dvorištu, a ne kupaju se u njima! Evo čemu im služe!

Porodica Manojlović iz Pojata kod Parićina, u vreme pandemije koronavirusa, razvila je dobar biznis! I danas imaju najneobičniju farmu u Srbiji...

U svom dvorištu imaju sedam bazena u kojima gaje gliste, kalifornijske! Ova vrsta pogodna je kao mamac za ribolovce, a đubrivo koje poizvode može da se koristi za sadnju biljaka.

Slađana Manojlović je baš tokom pandemije koronavirusa došla na ideju da nabavi jedno leglo kalifornijskih glista a kako su godine prolazile, posao je napredovao.

Foto: S. B.

Rascvetao se i biznis

Iz ovog srpskog sela milion sadnica ruža izveze se u svet! A naši kupci traže im nešto neobično

U selu Lipolist, pod Cerom, svake godine se proizvede oko milion sadnica ruža, a najviše u rasadnicima Milana Topalovića koji se prostiru na šest hektara.

03.04.2024

12:12

Čik uđi

Srbija ima najveći lavirint u Evropi! Evo gde se nalazi

Jedini lavirint u Srbiji i na Balkanu od žive ograde sa 3,5 kilometara staza na skoro tri hektara površine, najveći je u Evropi i treći po veličini u svetu!

03.04.2024

11:04

 

- Najpre smo počeli na površini od svega dva kvadrata, sa dva bazena. Malo po malo došli smo do sedam bazena. Kalifornijske gliste su vrlo interesantne životinjice. Često volim da kažem da je za mene jedan bazen kao fabrika koja radi u tri smene. One su aktivne i vredne tokom cele godine. Imaju period hibernacije, negde od 15. novembra, pa do 15. aprila. Ove godine je sezona počela malo ranije tako da su i svi ti radovi oko njih počeli ranije - kaže Slađana.

Foto: S. B.

 

Priznaje da i oko njih ima posla i objašnjava kako se održavaju legla.
- Prva faza u tom poslu u proleće je previlavanje i prihrana. Prihrana ide na svakih 15 dana i to stajnak. Pošto se bavimo ovčarstvom, imamo imamo naš, ali sa strane nabavljom konjski i kravlji. Što je više vrsta stajnaka, to je bolji glistenjak, brži razvoj i rast. Najznačajniji je deo posla u sušnim periodima tokom leta - dodaje Snežana, jer je tada, kako kaže, neophodno voditi računa o vlažnosti zemljišta u kojem se gliste nalaze i mora da iznosi od 70 do 80 procenata.

Ribolovcima, ali i poljoprivrednicima koji imaju plastenike, kalifornijske gliste i njihov glistenjak može biti od velikog značaja.

- Lokalni ribolovci su jedva čekali da imaju sigurno tržište. Krenuli smo sa tim u februaru. Uporedno sa glistama, ono što je isplativo na tržištu je glistenjak. Njihov proizvod je vrlo interesantan. To je jedno prirodno organsko đurbivo, koje sadrži sve potrebne mikro i marko elemente, mineralne materije koje su potrebne jednoj biljci - ističe ona. 

Umesto skupih preparata, glistenjak može da oporavi biljku jer, kako kaže Snežana, sadrži čak i hormon za oživljavanje.

Foto: S. B.

 

- Biljka može da se posadi u čist glistenjak i da ne izgori, zato što bi ph vrednost trebalo da se kreće od 6,8 do 7,2. Ja sam sobno cveće sadila u čistom glistenjaku i cveće mi je izvanredno - pohvalila se Snežana. 
Gazdinstvo Manojlović, poznato je i po gajenju retke vrste crnih kokošaka koje hrane onim što ostane posle "prosejavanja" glistenjaka.
- Napravili smo jednu simbiozu, vrlo interesantnu. Kada se vadi glistenjak ubaci se taj sloj hrane u debljini od 10 do 15 cm. One idu za hranom, dođu u gornji sloj, onda se taj sloj sa glistama ubaci u bazen. Tako se to radi nekoliko puta, a 10odsto njih ostane u glistenjaku koji treba da se vadi. E tih 10 odsto, kada izvadimo i kad se prosuše, damo kokama. Hrane se proteinima, što je melem za njih - smeje se naša sagovornica.
Tročlana porodica Manojlović je u svom kraju poznata po nesvakidašnjim primercima
interesantnih životinjskih vrsta. Iako sve ovo što rade smatraju hobijem, planiraju proširenje i još veću ponudu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.