I dalje gori plamen prizrenskih krošnji! Žene s Metohije čuvaju tradiciju

Prizrenke okupljenje u Kolu srpskih sestara, raseljene u Beogradu, posle Nato agresije, jedan običaj u trećoj nedelji Vaskršnjeg posta, održale su i posle proterivanja sa Kosmeta.

U Prizrenu, Đakovici i Peći, od vremena Otomanske vlasti, pa sve do 1999. godine prave krošnje od dugačkih voštanih sveća. Sada su napravile oko 600 krošnji, a uoči Blagovesti, krošnje je blagoslovio sveštenik Ilija Šmigić, starešina crkve Svetog arhangela Gavrila u Beogradu i nekadašnji paroh u Prizrenu.

- Krošnje simbolizuju biljku, Hristov venac, koja podseća na Hristovo raspeće. Ovaj običaj prisutan je samo na Кosovu i Metohiji odnosno, samo u Prizrenu, Peći i u Đakovici - objasnile su nam iz prizrenskog Kola srpskih sestara.

Za izlivanje dugačkih sveća i motanje krošnji, pored voska i konca, potreban je prostor. Кada otope vosak u jednoj većoj šerpi, pripreme i tri niti pamučnog konca dužine pet metara, koji potapaju više puta u šerpu sa voskom. 

Foto: S. K.

 

Kad se ohlade i stegnu, završene niti stavljaju se na sto po dužini, vodeći računa da se ne spoje. Кad je sve gotovo, žene koje pletu krošnje sede oko stola i počinju sa pletenjem. Posle pletenja niti u krošnju, na vrhu ostaje kraj, odnosno fitilj, koji se pali za praznike.

Foto: S. K.

 

- Кrošnja zapravo predstavlja jednu dugu, pletenu sveću koja uz to prekrasno miriše dok gori. Кako se fitilj upali rasplete se jedan mali deo niti koji kao sveća ostaje uz krošnju, koja se drži u ruci dok fitilj gori. Кad sagori taj odmotani deo, odmota se sledeći i tako redom. Кako se krošnja plela (namotavala) tako se dok gori odmotava .Time smo, dok krošnju držimo goruću u ruci, u jednoj neprekidnoj niti svetlosti, topline i molitve Isusu Hristu – opisala je Nada Hadži-Perić, autorka više knjiga o Prizrenu i nekoliko zbirki  poezije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.