(VIDEO) Prizrenska lepotica koja je bolovala i od meraka i sevdaha! Sahranila je dva muža, a ispunili su joj poslednju želju

Vranje je dalo Кoštanu i Mitka, a stari Prizren Sultanu Petrović – Dilber Tutu Jorgušovu, čija su lepota, ljubavna razočarenja i sreća opevani u pesmama.

O njoj su pisali i pevali još otkad je bila devojčurak, pa sve do današnjih dana i to ne samo među Prizrencima. Profesor Učiteljske škole u Prizrenu dr Kontantin Kostić je krajem 70-ih godina prošlog veka, u kraćoj biografiji ove prizrenske lepotice naveo da je rođena u kući nožara Jorguša Petrovića, u prizrenskoj Potkaljaji, a da je na rođenju dobila ime Sultana Tuta.
Nije bilo veselja u Prizrenu do 1999. a da se nije zapevalo o Dilber Tuti. Napisana je i drama o njenom životu, nedavno i roman. Prizrenci je ne zaboravljaju pa je pesma o Dilber Tuti (Zanosnoj Tuti) kad se prevede sa turskog, i dalje sastavni deo repertoara na svadbama, slavama, rođendanima i drugim veseljima, isto tako kao što je "Žal za mlados" među Vranjancima.

Pesmu "Razbole se Dilber Tuta" otpevao je i legendarni majstor narodne pesme i sevdalinki Safet Isović, zatim Vaisilija Radojičić, Snežana Đurišić, Brankica Vasić - Vasilisa, kao i Dilber Tuta Prizrenka, dok je instrumental pesme na nivo visoke umetnosti doveo maestro harmonike Ljubiša Pavković.
- Legenda o prizrenskoj lepotici bila je inspiracija za dve pesme. Obe je zabeležio Miodrag Vasiljević, prof. Muzičke akademije u Beogradu. Prvu pesmu: Ej, u Prizrenu zelena jabuka (...pod jabuku Tuta Jorgušova...) zabeležio je Ljuba Stojković, službenik Borskog rudnika, rodom iz Prizrena. Drugu pesmu "Razbole se dilber Tuta" napisao je nepoznati autor, u poslednjoj deceniji 19. veka, kada je Tuti bilo između 16 i 19 godina. Pesma je doživela više tekstualnih verzija. Najpoznatije verzije su one koje je prof. Vasiljević zapamtio od učitelja Jovana Lukića, pevača amatera, pa od Ljube Stojkovića, kao i Tutinih rođaka u Tetovu, a otpevale su mu ih Marija Čemerikić i Tutina jetrva, Božana Đurđević iz Prizrena – priča za Informer Lela Marković, književnica iz Prizrena.

Foto: S. K.

Posle eksplozije

(VIDEO) Šta će biti sa stanarima oštećenih zgrada u Paraćinu? Nijedan stan nije bio osiguran

Vanredna situacija u Mesnoj zajednici Centar 2 koju je proglasio Opštinski štab u Paraćinu ostaće na snazi dok se ne otkloni materijalna šteta nastala u eksploziji u utorak popodne na trećem spratu zgrade u Ulici majora Gavrilovića 9.

22.02.2024

17:20

Dramatično

Alpinista iz Župe spasao majku i dete iz mećave u Bugarskoj! Bili su prestrašeni, zaglavljeni ispod ski staze...

Vlada Beočanin, alpinista iz Župe, proteklog vikenda je sa grupom planinara iz Beograda osvojio najviši vrh Balkana, a pri povratku sa oko tri hiljade metara, hrabro je sa dvojicom svojih prijatelja izbavio iz mećave majku sa malim sinom.

22.02.2024

15:29

 

Ona je detaljno istraživala priču o detaljima iz života Dilber Tute, a nedavno je svojim Prizrencima darovala u koricama usmene i pisane legende, a između ostalih i o njihovoj najpoznatijoj lepotici promenljive sudbine, Sultani Petrović – Dilber Tuti.
- Кada je Tutina jetrva, Božana Đurđević počela da najavljuje da će njihovu lepoticu isprositi neki Tetovac, braća Đurđevići Micini preduhitriše Tetovce i isprosiše Tutu za svog lepog i stasitog brata Lazu, grnčara. U braku sa Lazom, Tuta je provela tridesetak godina. Dece nisu imali, međutim, Tuta je volela i milovala decu i unuke svoja tri devera - kaže Lela Marković.

Foto: S. K.

 

- Njena jetrva je kasnije prepričavala da Tutu, i kao udatu ženu, temperament nije napuštao. Vodila je računa o svom izgledu, negovala se, prijalo joj je da je gledaju, da joj se dive i o njoj govore. Кada bi o Đurđevdanu Tutine drugarice, ljuljajući se u sokaku na ljuljašci, pevale pesmu "Razbole se dilber Tuta“, ona je gordo komentarisala: "Neka pojev! Bila sm lepa, pa imav zašto da pojev!"
Zanimljiva je i dalja sudbina Dilber Tute. Njen suprug Laza se upokojio 1928. godine. Nekoliko godina kasnije, u svojoj 59. godini, Tuta je zauvek napustila Prizren, a u dobrim godinama, pogotovu za to vreme, preudala se 1933. godine za Mileta Jovanovića Bošnjaka, kožarskog trgovca iz Tetova.

U novoj sredini, Tuta je veoma lepo primljena, a zatekla je četiri pastorka, koje je svojim šarmom i dobrom dušom osvojila, kao i druge ukućane.
- Zanimljiv je podatak da je njena jetrva Blagunja iz Tetova u mladosti takođe, kao i Tuta, dobila pesmu: "Blagunjo, dejče Požaranjče!/ Otvori mi džamli pendžer/ Sakam da te vidam jas...

Кad bi se sastale, ponosno bi pevale naizmenično svoje pesme. Tako su poslednje godine života Tuti protekle veselo i u pesmi. Кrajem 1951. sahranila je i drugog muža Mileta, a ubrzo za njim, 12. juna 1952. godine, upokojila se i Tuta.

- Do kraja života se oblačila "po prizrenski". U prizrenskoj nošnji su je sahranili – otrkiva nam ovu zanimljivu priču naša sagovornica. Inače, u prizrenskoj nošnji su, godinama posle, stare Prizrenke dolazile da odgledaju pozorišnu predstavu "Dilber Tuta" koju je napisao Dragan Marković, a koje je izvođena u prizrenskom i drugim kosovsko-metohijskim pozorištima.
 

 

- Stari Prizren je ovu pesmu prihvatio kao himnu njenoj lepoti, priznanje i nagradu što je u jednom periodu svog života, u svojoj bujnoj i raskošnoj mladosti, zračila ulicama ovog drevnog grada - objasnio je prof. Konstantin Кostić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.