Ori, Maro! Devojka iz Vrnjačke Banje ruši sve predrasude! Ona je predsednik svih orača Srbije!

Mariju Seočanac iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje je apsolvent Teloško-metaluhnorškog fakulteta u Beogradu i prvak Srbije u oranju!

Svojim umećem vratila je Srbiju na oračku mapu Evrope i sveta, a odnedavno je predsednik Asocijacije orača Srbije.

Kao i u svemu što je do sada uradila, želja joj je da, kako kaže, ide korak dalje. 
- Napravili smo veliki bum svetskim takmičenjem i postigli mnogo. Državno takmičenje smo digli na daleko veći nivo, organizovali kvalifikacije u četiri regiona koji pokrivaju celu zemlju. Upoznala sam mnogo divnih ljudi, proputovala, sagledala nove šanse i otvorila nove vidike. Shvatam da sam prosperirala u svemu ovome ali sada ja želim da se borim za druge – da živi moje selo i ide napred, a onda i sva sela u Srbiji, kaže vlasnica šest pehara sa oračkih takmičenja. 
Ponikla na Manifestaciji "Prva brazda" 2013. kroz Smotru lepote života na selu kao prva devojčica za upravljačem traktora i kao najbolji izdanak deda Voje čija je želja bila da ga unuka nasledi na takmičenju. Upravo je deda glavni “krivac” i za to što je Marija sa osam počela da samostalno vozi traktor, po njivi dok porodica sakuplja letinu, a sa devet zaorala prvu brazdu.

 

- Pre traktora već sam vozila motor, posle auto. U nekom trenutku sam želela da polažem za kamion jer smo ih imali kući i vozila sam, ali nije bilo vremena za to. I viljuškar mi nije stran, kao ni autobus, objašnjava Marija, razmišljajući naglas kako još samo do aviona nije stigla.

Nekako usput otkrili smo tajnu – tata Goran je automehaničar za teretna vozila, pa je u nedostatku brata koji je studirao Nišu, Marija često uskakala u pomoć. Tako je naučila da barata sa voznim parkom teretnjaka, što za volanom, što sa alatom u rukama. Nije joj teško i, što je još važnije, voli to.
- Kad dobro planiraš vreme, stižeš sve, samo zavisi od temperamenta i želja. Put od radnog
kombinezona do štiklica i haljine za izlazak je kratak, a moj stav je da kad radiš imaš, a kad imaš možeš da uložiš u sebe, objašnjava devojka sa muškom energijom i naglašava da je spremna da se dodatno aktivira i bori. 

Foto: V. Đ.

 

Po završetku faklulteta upisaće master na Poljoprivrednom, a ozbiljno je shvatila i ponudu za
posao od strane Ministarstva poljoprivrede. Kaže da je ponudom bila zatečena i polaskana i da je
neće zaobići, ali će se u međuvremenu baviti i novoosnovanim udruženjima.
Prvo je Udruženje građana “Pelcer” , specifičnog i simboličnog naziva, usmereno na afirmaciju
mladih.

- Pravoslavna Srbija 13. maja obeležava Jeremijin dan. Deca iz ovog kraja odrasla su uz običaje vezane za taj praznik i odlazak u Jeremije, pa sam planirala “Jeremija fest” sa ciljem da sačuvamo od zaborava naše običaje i tradiciju. Tu je i “Prva Brazda” udruženje koje smo formirali u sklopu napora da Srbiju odvedemo na svetsko takmičenje u oranju, a radimo i na obuci sudija, na studijskim putovanjima, u planu je odlazak na takmičenja u Sloveniju i Hrvatsku, priča ova skromna devoka sa ozbiljnim sjajem u očima.
Samo na prvo takmičenje orača, da udovolji dedi, otišla je pomalo zazirući, stideći se, a onda shvatila da sve od nje same zavisi.

 

- Ako je i bilo loših komentara i podrugljivih opaski, nije me dodirivalo, a kada to umeš da izneseš, ljudima nije zanimljivo da nastave sa prozivkama. Komšiluk i prijatelji su se navikli da me vide u svakakvim izdanjima, a ja vrlo brzo shvatila da je najvažniji taj osećaj zadovoljstva kada sve odradim najbolje što mogu i kada nadmašim očekivanja, kao i onaj osećaj ponosa što sam opravdala dedino poverenje i želje. Deka nažalost nije sa nama već godinama, ali mene i dalje pokreće ono njegovo "ajde, sine" - zaključuje Marija.