Srbin neustrašivo izašao u duel protiv Švaba, a oni mu uništili kuću! Žestoka bitka za Kalemegdan odvijala se na točkovima!

Trka “Velika nagrada Beograda” na stazi Kalemegdan Park održana je 3. septembra 1939. godine. To je bio najveći sportski događaj Beograda u vreme zlatne ere automobilizma u kome je učestvovao i Srbin Boško Milenković.

Od ranog jutra hiljade znatiželjnika hrlilo je ka Kalemegdanu. Na okolnim zidinama i tribinama postavljenim duž Francuske i Tadeuša Košćuška i preko puta Karađorđeve ulice nije bilo slobodnog mesta. Beograd je imao 360.000 stanovnika, Međunarodne automobilske i moto trke održane 3. septembra 1939. pratilo je oko 75.000 gledalaca. Bio je to najveći sportski događaj u Jugoslaviji između dva rata i najposećinija priredba na Balkanu tog vremena.

Dok se Nemci spremaju za rat, Srbi idu na trke

Trke su održane u čast rođendana (6. septembar) mladog kralja Petra II Karađorđevića a organizator je bio Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije. Od devet održanih, najatraktivnija je bila trka "Gran pri" automobila, preteče današnje formule 1, u kojoj su učestvovali najveći šampioni tog vremena.

Foto: wikimedia.org

 

Dok su se Nemci uveliko spremali za Drugi svetski rat, širom Jugoslavije iz aviona su izbacivani leci kojima je stanovništvo pozivano da iskoristi povlastice koje je Ministarstvo saobraćaja odobrilo za putovanja u Beograd na dan velike trke. Za specijalne vozove koji su organizovani iz većih gradova odobren je popust preko 60%.

Pored zgrade Francuskog poslanstva, pa kroz vazduh

Start i cilj trke bili su u ulici Maršala Pilsudskog (Tadeuša Košćuška) kod hotela "Srpska kruna" (Biblioteka grada Beograda). Staza dužine 2.974 metra vodila je nizbrdo, pored zoološkog vrta do Dušanove ulice, pa dalje pored Zavoda za izradu vojne odeće (kasnije Beko), mimo Nebojšine kule a iznad ušća Save u Dunav. Nakon toga izbijala je u vrh Karađorđeve ulice, odakle se oštrom krivinom vozilo u usponu pored zgrade Francuskog poslanstva i ponovo stizalo do starta.

Foto: wikimedia.org

 

Na tom mestu gledaoci su imali priliku da uživaju u posebnim atrakcijama, zbog naglog prestanka uspona automobili su ovde leteli i po desetak metara kroz vazduh.

Rat može da čeka

Tokom drugog treninga 1. septembra pročulo se da su Nemačke trupe ušle u Poljsku. U suncem okupani Beograd, bilo je preko 30 stepeni, ta je vest unela dodatno uznemirenje.

Učešće u trci otkazali su trkači iz Francuske kao i Mađar Vilhajm. Trening su normalno održale samo nemačke ekipe "Mercedes Benc" sa Evropskim prvakom Hermanom Langom i Manfredom fon Brauhičem i "Auto Union" sa Taciom Nuvolarijem i Hermanom Milerom.

Foto: wikimedia.org

 

Vođa ekipe Mercedes benca Alfred Nojbauer, koji je vozač auto trka postao na nagovor svog prijatelja Ferdinanda Poršea, ostao je bez teksta kada mu je Herman Lang saopštio da je drugi vozač odleteo za Nemačku poručivši da jedan Fon Braunhič ne može mirno da sedi kad otadžbina zove.

Pred sam početak trke stigla je vest da su Engleska i Francuska objavile rat Nemačkoj.

Ipak, tačno u 11 časova intonirana je himna Kraljevine Jugoslavije, pesma sastavljena od tri pesme, prva i četvrta strofa su bile iz "Bože pravde", druga iz današnje himne Hrvatske "Lijepa naša domovino" i treća iz pesme "Napred zastavo slave" koja je danas svečana pesma Vojske Slovenije. I trke su počele.

Četvrto mesto za Srbina

Glavna trka "Gran pri" jedina je vožena u 50 krugova, ukupno 139,7 km. Nakon odustajanja Francuza i Mađara na megdan srebrnim vozilima Mercedesa i Auto Uniona u plavom Bugatiju 51 jedini je izašao Boško Milenković, bogati naslednik koji je u mladosti svirao violinu i ne radeći ništa živeo od izdavanja stanova. Trkama ga je zarazio legendarni beogradski motociklista Voja Ivanišević.

Vatreno krštenje Milenković je doživeo 1932. osvojivši treće mesto u trci na Avali. A onda je kupio polovni Bugati 51 kakvih je proizvedeno svega četrdesetak komada. Iako ga je izletanjem sa staze u rumunskom Klužu znatno oštetio u popravljenom Bugatiju Milenković je na stazi oko Kalemegdana zauzeo četvrto mesto.

Pobedio je Tacio Nuvolari, Manfred fon Brauhič je opravdao epitet večitog drugog, a trećeplasirani Miler sa prosečnom brzinom od 136 km na čas je odvezao najbrži krug.

Životni poraz pobednika

Dodela nagrada obavljena je na svečanom prijemu u prostorijama Auto-kluba čiji je predsednik bio dr Velizar Janković. Kao pobednik Tacio Nuvolari je primio pehar kralja Petra II, zlatnu plaketu, diplomu i 15.000 dinara, a "Auto Union" ga je nagradio sa 3.715,5 RM (rajhs maraka). Drugoplasirani Fon Brauhič dobio je deset, a trećeplasirani Miler 5.000 dinara.

Foto: wikimedia.org

 

Bez nagrade je ostao Boško Milenković koji je ubrzo izgubio i čitav imetak - u šestoaprilskom bombardovanju 1941. nekoliko njegovih kuća u Knez Mihailovoj pretvoreno je u ruševine. Posle rata Milenković je radio kao vozač trolejbusa u GSP Beograd, a razočaran 1955. je izvršio samoubistvo.