Misterija Trga Republike! Na njegovom mestu nekada je stajalo nešto mnogo zlokobnije!

Svima onima koji svakodnevno prelaze pored Narodnog pozorišta, sastaju se "kod konja" ili čuvenog "sata" ovo zvuči neverovatno, ali Trg republike nije uvek bio centar Beograda! U vreme kada je srpska prestonica bila tek jedna od turskih varoši, negde baš između današnjeg Trga i pozorišta, stajalo je nešto potpuno drugo i mnogo zlokobnije!

Današnji Trg republike i čitav kraj oko njega nekada su bili “daleka periferija” Beograda. Ovde se nalazila jedna od četiri kapije za izlazak iz grada. Kako se nalazila na drumu koji je vodio u pravcu Istanbula (Stambola) po ovome je i dobila ime – Stambol kapija.

Ova građevina se nalazila na prostoru između današnjeg Narodnog pozorišta i spomenika knezu Mihailu (samo više prema današnjem platou ispred spomenika). Ispred kapije nalazilo se polje obraslo travom. Trga republike još nije bilo, kao ni današnjeg centra Beograda.

Foto: Foto: Shutterstock

Srbija

Ovo srpsko ime je dobilo naziv po prelepom cvetu: Značenje će vas iznenaditi

Neodoljiv izbor imena za devojčice su ona koja podsećaju na cveće i voće, baš zbog toga što odišu lepotom i ženstvenošću.

10.09.2024

23:37

Srbija

Ovo mnogi ne znaju! Evo kako su pojedina beogradska naselja dobila ime

Mnogi se pitaju kako su Senjak, Autokomanda i Dedinje dobili ime.

10.09.2024

23:19

Druge beogradske kapije

Beogradska varoš je u 18. i prvoj polovini 19. veka bila oivičena sa četiri kapije postavljene na izlazima iz grada. Pored Stambol kapije, to su bile i Sava-kapija, Varoš-kapija i Vidin-kapija.

Od svih kapija, ova je bila najčvršće zidana, od tesanog kamena i cigle, a imala je i prostorije za smeštaj vojnika koji su držali stražu.

Kroz Stambol kapiju se ulazilo na tri ulaza: u sredini je bio veliki prolaz za kola, a sa obe strane po jedan manji otvor za pešake. Put koji je iz varoši izlazio na Stambol kapiju delio se odmah na dva kraka: jedan je išao desno ka Terazijama, a drugi levo ka Tašmajdanu i Paliluli.

Mesto neviđenje patnje Srba
U neposrednoj blizini ove kapije, Turci su za vreme svoje strahovlade nabijali na kolac buntovne Srbe, pa je čitav kraj bio na veoma lošem glasu.

Zato i ne čudi što je odmah po uspostavljanju srpske vlasti u gradu, knez Mihailo naredio rušenje Stambol kapije. Uklanjanje objekta je počelo polovinom aprila, a dovršeno je 19. maja 1866. godine. Već 1868. počela je izgradnja Narodnog pozorišta koje je uskoro postalo simbol ovog mesta, a priča o kapiji je pala u zaborav.

Ponovo na svetlosti dana

Prilikom rekonstrukcije Trga republike 2018. godine arheološku javnost Srbije oduševila je vest da su pronađeni ostaci Stambol kapije. Međutim, Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda nakon analize objavio je drugačiju vest.

Foto: Foto: Shutterstock

Ostaci koji su pronađeni, zaključili su oni, pripadaju Virtemberškoj kapiji, a ne Stambol kapiji!

Međutim, i tu je postojala “caka”.

Kapiju na današnjem Trgu republike prvo su napravili,  početkom 18. veka dok su vladali severnom Srbijom i Beogradom, Austrijanci. Legenda kaže da ju je podigao Laudon, koji je izgradio i rov oko šireg Beograda – nazvan Laudonov šanac, u kom su bili zabodeni palisadi – hrastove oblice sa šiljkom na vrhu.

Nazvana je Virtemberška kapija po Karlu Aleksandru Virtemberškom, carskom upravitelju u Beogradu za vreme cara Karla VI.

Po jednoj verziji, nakon ponovnog zauzimanja grada, Turci su samo nadgradili postojeću građevinu i prozvali je Stambol kapijom. Po drugoj priči, kapija je potpuno srušena, a novi osvajači su na istom mestu sazidali svoju kapiju, dok je po trećoj verziji istina negde između - od prvobitne kapije su sačuvani temelji na kojima je sagrađena mnogo poznatija turska.

Šta god odo ovoga da je istina, jedno je činjenica - nakon završetka rekonstrukcije Trga republike ostaci kapije su ponovo pokriveni, a mesto na kome se nalaze danas je obeleženo pločama drugačije boje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.