O ovom Belom anđelu se malo zna! Pogledajte gde se nalazi ova freska i po čemu je posebna

Crkva posvećena Svetoj Petki kod sela Staničenje kod Pirota, za koju se veruje da potiče iz 1331. godine, u svojoj unutrašnjosti krije neverovatnu relikviju - jedinstvenu fresku Belog anđela!

Profesor dr Dragan Mitić, autor monografije o ovoj freski koja se po njegovim rečima, u mnogo detalja, razlikuje od čuvenog mileševskog Belog anđela, kaže da ga zbog svoje vanremenske lepote, nazivaju i srpskom Mona Lizom. 

- Ova freska je značajno kulturno blago srpskog srednjovekovnog freskoslikarstva, a izuzetno je što o njoj nije mnogo govoreno ni u stručnoj ni u javnoj sferi - kaže dr Mitić.

Na fresci su prikazane Mironosice na Hristovom grobu, a Beli anđeo, odnosno Arhanđel Gavrilo, saopštava im vest o Hristovom vaskrsenju. Freska pripada komnenskoj školi, starijoj od paleološke škole, te se razlikuje od one u Mileševi po stilu, predstavljanju krila, lica, odeće i draperije.

 

- Posebnost ove freske ogleda se u eteričnom prikazu anđela, čija odeća dolazi u dva dela, sa blagim i nežnim licem koje je oličenje duhovnosti – ni detinje, ni odraslog mladića, već nešto između, savršeno balansirajući između ljudskog i božanskog - priča profesor Mitić, koji je inače univerzitetski profesor u penziji, a radni vek proveo je na Univerzitetu u Nišu.

Crkva Svete Petke, sagrađena pod uticajem crkava sa Svete Zemlje, obložena je crvenim kamenom iz Nišave ili Temštice, takođe je jedinstvena po arhitektonskoj formi, a spolja podseća na pećinu. Unutrašnjost crkve je ukrašena predivnim freskama sa detaljnim prikazima odeće, dragulja, i ornamenata na ženskim figurama.

Profesor Mitić, uz podršku freskoslikara Časlava Colića i Jovana Nikolića, predsednika Gradske organizacije penzionera Pirota, pokrenuo je inicijativu da se ova crkva i freska predstave javnosti kroz monografiju koja će ukazati na njen ogroman značaj.

Jedan od poslednjih srpskih freskoslikara Časlav Colić, koji penzionerske dane provodi u rodnom selu Jalbotina kod Pirota, Muzeju Ponišavlja poklonio je kopiju freske iz Staničenja kako bi mogli da je vide svi posetioci pirotskog muzeja.