Bez ovog zanata devojke sa Zlatibora nisu mogle da se udaju!

Draga Nerić iz Sirogojna već 40 godina vešto barata iglama i koncima! Unikatni džemperi iz njenog sela i sad se nose širom sveta, a imala ga je i kraljica Elizabeta i neke prve dame Amerike i Rusije...

Draga je zanat naučila od svoje majke i bake, a mustre smišljala sama i usavršavala. I dan danas plete ali priča da se vreme mnogo promenilo...

- Ranije ovakvkih džempera nisi mogao da ispleteš kolika je potražnja bila. Dolazili su prekupci širom zemlje i kupovali svaki ispleten džemper u selu, sada toga na žalost više nema. Mi, žene koje smo preostale da znamo da pletemo, sada to radimo za firmu odavde i po narudžbini, ali sve je toga manje. Do sada si mogao prodati sve, od čarapa, bilo šta od vune išlo je kao alva. Danas je sve manje vune u upotrebi, a to je velika greška - priča Draga.

Pletenje je bila tradicija koja se po ženskoj liniji prenosila sa koleno na koleno. 

Foto: Rina

 

- Bez vunenih čarapa, papuča, prsluka to se nije iz kuće izlazilo niti se mogao zamisliti dan ako nisi nešto od vune ogrnuo na leđa, ali bile su i zime drugačije. Sad ovo znanje nemaš kome da preneseš, kod mene u kući ni ćerku ni snaju to ne zanima, čak neće da nose ono i što ja ispletem. Jednostavno, smatraju da su stvari u buticima bolje, vuna ih bocka i kako god da ispleteš njima ne prija - dodaje Draga.

Sa Dragom se slaže i njena koleginica Milijana Matović, čiji pletački staž traje neverovatnih 55 godina. Još dok je bila devojčica to je naučila i od toga ne odustaje.

Foto: Rina

 

- Nekada se znalo, žena je morala da zna sve da hekla i tka ako je mislila da se uda. Morala je da spremi ćilime, sardžade, slamnjače i sve to ona mora da ishekla, pa da se uda, pritom to mora da bude, što bi mi rekle, pod konac. Sada nije takvo vreme. U mojoj kući još stoje ćilimi i sardžade što sam tkala na tavanu, niko to sada ko uzima, nit gleda, a ja sam znala da izgubim i po celu zimu heklajući jedan ćilim - iskrena je Milijana.

Masovno pletenje džempera u Sirogojnu počelo je 60-ih godina prošlog veka, kad su radovi zlatiborskih žena bili prezentovani na izložbi u Beogradu. Njihov trud nije ostao neprimećen, pa se krenulo u veću proizvodnju.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.