Bez ovog zanata devojke sa Zlatibora nisu mogle da se udaju!

Draga Nerić iz Sirogojna već 40 godina vešto barata iglama i koncima! Unikatni džemperi iz njenog sela i sad se nose širom sveta, a imala ga je i kraljica Elizabeta i neke prve dame Amerike i Rusije...

Draga je zanat naučila od svoje majke i bake, a mustre smišljala sama i usavršavala. I dan danas plete ali priča da se vreme mnogo promenilo...

- Ranije ovakvkih džempera nisi mogao da ispleteš kolika je potražnja bila. Dolazili su prekupci širom zemlje i kupovali svaki ispleten džemper u selu, sada toga na žalost više nema. Mi, žene koje smo preostale da znamo da pletemo, sada to radimo za firmu odavde i po narudžbini, ali sve je toga manje. Do sada si mogao prodati sve, od čarapa, bilo šta od vune išlo je kao alva. Danas je sve manje vune u upotrebi, a to je velika greška - priča Draga.

Pletenje je bila tradicija koja se po ženskoj liniji prenosila sa koleno na koleno. 

Foto: Rina

 

- Bez vunenih čarapa, papuča, prsluka to se nije iz kuće izlazilo niti se mogao zamisliti dan ako nisi nešto od vune ogrnuo na leđa, ali bile su i zime drugačije. Sad ovo znanje nemaš kome da preneseš, kod mene u kući ni ćerku ni snaju to ne zanima, čak neće da nose ono i što ja ispletem. Jednostavno, smatraju da su stvari u buticima bolje, vuna ih bocka i kako god da ispleteš njima ne prija - dodaje Draga.

Sa Dragom se slaže i njena koleginica Milijana Matović, čiji pletački staž traje neverovatnih 55 godina. Još dok je bila devojčica to je naučila i od toga ne odustaje.

Foto: Rina

 

- Nekada se znalo, žena je morala da zna sve da hekla i tka ako je mislila da se uda. Morala je da spremi ćilime, sardžade, slamnjače i sve to ona mora da ishekla, pa da se uda, pritom to mora da bude, što bi mi rekle, pod konac. Sada nije takvo vreme. U mojoj kući još stoje ćilimi i sardžade što sam tkala na tavanu, niko to sada ko uzima, nit gleda, a ja sam znala da izgubim i po celu zimu heklajući jedan ćilim - iskrena je Milijana.

Masovno pletenje džempera u Sirogojnu počelo je 60-ih godina prošlog veka, kad su radovi zlatiborskih žena bili prezentovani na izložbi u Beogradu. Njihov trud nije ostao neprimećen, pa se krenulo u veću proizvodnju.