Kako je nestao poslednji primerak četinara po kome je Zlatibor dobio ime? Dobri ljudi imaju dobru ideju

Pre više od pola veka u zlatiborskim šumama primećeno je da je četinara po kome je ova planina dobila ime, sve manje....

Poslednje stablo ovog jedinstvenog bora u selu Negbina, savladao je težak sneg i jak vetar pre nekoliko godina, pa se sada na Zlatiboru mogu videti samo njegovi kalemi, i to u dvorištima pojedinih ustanova na Zlatiboru i u Čajetini.

A pre nekoliko dana u dvorištu Šumske uprave posađeno je čak 800 sadnica crnog bora, koji će poslužiti kao osnova za kalemljenje zlatnog bora!

U proces kalemljenja, ističu, krenuće na proleće, jer su procenili da je tad pravo vreme za ovaj čin.

- Uz podršku Evropske unije, Udruženje Discover Serbia realizovalo je ovaj projekat u saradnji sa Šumarskim fakultetom i naravno uz našu podršku i podršku našeg preduzeća "Srbijašume". Sadili smo po veoma hladnom danu, čak je bio i sneg, ali smo ipak uspeli sa svojom misijom, pa se nadamo da će i nastavak projekta na proleće nastaviti svojim tokom u najboljem redu - kaže Boško Šopalović, upravnik Parka prirode "Zlatibor".

Foto: B.I./TO Zlatibor

 

Trećinu "uspelih" sadnica zlatnog bora presadiće po Zlatiboru, trećinu će pokloniti znamenitim ustanovama u ovom kraju, a trećinu će ponuditi na prodaju u humanitarne svrhe. 

Prikupljena sredstva će biti namenjena za podršku deci sa Zlatibora - rekli su organizatori akcije.
Na ovaj tradicionalni srpski način, zaključuju iz Parka prirode, pokušaće da sačuvaju od zaborava i zlatni bor vrate na ovu čarobnu planinu.

Zlatni bor je, kako objašnjavaju stručnjaci retka promena na belom boru, koju je prvi put zabeležio inženjer šumarstva Salih Omanović 1927. godine, a prvo kalemljenje obavio je doktor Mihajilo Tošić 1994. godine.