Nepoznati čovek Jeleni je produžio život! Imao je 42 godine kada je umro, ali ona ga pominje svakog dana

Jedan poziv pre 11 godina promenio je život Šapčanke Jelene Ćirić. Do tada je pet godina išla na hemodijalizu, čekajući transplantaciju...

- Dijabetičar sam još od predškolskog uzrasta, a problemi sa bubrezima počeli su 2008. godine. Posle obavljenih priprema koje su protekle dobro, upisana sam na "listu čekanja" za transplantaciju. Onda su me pozvali iz Vojnomedicinske akademije u Beogradu i javili da su pronašli podudarnog donora bubrega - priča Jelena. 

Transplantacija je bila kadaverična, odnosno dobila je organ mrtvog donora. Ko je donor, o tome se ne govori, takva su pravila, ali nju je, kaže mnogo interesovalo ko joj je produžio život. 

- Bila sam uporna da saznam! I saznala sam da je moj donor muškarac koji je u trenutku moždane smrti imao 42 godine. Zbog njega, 11 godina živim savršenim životom, novim životom - kaže Jelena.

Njena sugrađanka Maja Veselinović suočava se problemom kroz koji je prošla Jelena. 

Ona je jedan od 107 pacijenata Službe nefrologije sa dijalizom Opšte bolnice "Dr Laza K. Lazarević".

Foto: T. C.

 

Svakog drugog dana ova mlada žena dolazi u šabačku bolnicu gde na hemodijalizi provede četiri i po sata. I tako već sedam godina. 

A kada nije na dijalizi radi opsežne preglede celog organizma koji su neophodni da bude stavljena na listu čekanja za transplantaciju.

- Moji zdravstveni problemi počeli su pre 13 godina sa otocima oko gležnjeva. Prvo sam lečena od glomerulonefritisa, potom mi je utvrđena terminalna bubrežna insuficijencija. Trudim se da mimo dijalize živim najbolje što mogu, da priuštim sebi neka sitna zadovoljstva, da pokušam da od života izvučem maksimum. Nadam se da će analize koje trenutno radim dati željeni rezultat i da ću dobiti taj poziv koji će sve da promeni - priča Maja Veselinović.

Ne mogu se izbrojati sve priče pacijenata koje je za deceniju rada u Službi nefrologije sa dijalizom čula dr Katarina Ostojić Bukvić.

I najlepše i one tužne povezuje jedna nit, a to je nada da će se svest građana o doniranju organa promeniti.

Podaci iz nefrološke ambulante su neslavni: za proteklih pet godina urađene su tek tri transplantacije i to dve sa mrtvog i jedna sa živog donora.

- Ni u jednom trenutku našeg života ne znamo šta možemo doživeti i šta nas može sačekati. Veća je verovatnoća da će u jednom momentu nama zatrebati organ nego što ćemo postati donori. Ka šabačkoj bolnici koja osim Šapca pokriva i Koceljevu, Vladimirce i Bogatić, gravitira veliki broj stanovnika, samim tim i dijaliznih pacijenata. Poražavajući broj transplantacija ne pogađa samo one koji su na listi čekanja, već i njihove porodice. Posthumnim doniranjem organa pomažemo drugima da nastave da žive i u tom smislu donorstvo je čin velikog herojstva - naglašava dr Katarina Ostojić Bukvić.