Sa oca na sina, pa u legendu! Četiri generacije Sekulića terali su skelu preko reke, ali zbog jedne stvari moraće zauvek da završe posao

Selo Ram, kod Velikog Gradišta poznato je po najvećoj skeli u Srbiji. Upravo u tom mestu živi i radi najstariji skeledžija Žika Sekulić, koga svi znaju u ovom kraju po nadimku Žika Skeledžija.

Ovaj redak zanat, koji polako izumire, nasledio je od svog dede koji je krenuo da se bavi rečnim transportom pre sto godina. 

Kasnije je posao preuzeo njegov sin, Žikin otac, koji je u posao uveo svog naslednika. Iako je u penziji Žika još uvek radi. Za budućnost ne brine, jer je sve tajne ovog posla otkrio svom najmlađem sinu Strahinji. Tako je skelarenje ostalo osnovna delatnost četiri generacije Sekulića.

- Završio sam ekonomski fakultet i radio u Sloveniji. I taman kada sam se oženio dobio sina, pogibijom oca, moj životni put krenuo drugim tokom. Sa suprugom i detetom rešio sam da se vratim u rodno selo Ram i nastavim tamo gde je moj otac stao - kaže Žika Sekulić.

On dodaje da se njegova majka bavila ugostiteljstvom, tako da se uz podršku supruge upustio u nijhove poslove.

- U početku smo krenuli sa malom skelom. Znate kako je u selu, razne priče su krenule da se prepredaju. Da ću da podavim putnike jer sam mlad i neiskusan, pa verovatno im se činilo i neozbiljan. Međutim, sve sam ih vrlo brzo demantovao - priča Žika i dodaje - Imam četvoro dece i svi smo u poslu mojih predaka. Ćerke polako uvodim u ugostiteljstvo jer posedujemo i svoj ugostiteljski objekat, dok je muški deo zadužen za rečni transport. Ovo je posao koji treba voleti, jako je odgovoran ali i unosan, ne mogu da se požalim - ne krije Žika. 

Jedna vožnja 2.000 dinara

Dunav je jako opasna reka koju treba voleti i pozanavati, kaže Žika skeledžija i napominje da je njegova skela nosivosti 200 tona i da može da primi oko 50 putničkih automobila. On ima red vožnje u toku dana i za jedan prelaz preko Dunava do Banata, koji traje oko 30 minuta, valja izdvojiti 2.000 dinara. 

Foto: V.J.

- Već sam četiri godine u ovom poslu, bavim se skelarenjem i za sada sve tajne ovog posla poznajem. Tu je bitno da budeš odgovoran i sabran, jer mogu se dogoditi i nepredviđene okolnosti kada je Dunav u pitanju. Jaki talasi, košava, ova reka je gorostas i treba je poznavati, poštovati i voleti - upozorava Žika. 

Sekulić ističe prednosti skelarenja, za koje kaže da je dobro jer nije kancelarijski posao, te da si uvek na svežem vazduhu. Uz njega je i njegov sin Strahinja, koji je nasledio porodični posao.

- Upoznajemo mnogo ljudi, ovde leti ima i puno turista koje prevozimo, tako da je jako zanimljivo. Sad se skelarenje bazira na turizmu, a nekada je bila samo robna razmena i trgovina u fokusu, priča sada već glavni skeledžija, Strahinja Sekulić koji ima 26 godina.

Otići će u legendu kada sagrade most?!

Na skeli smo zatekli i lovce iz Vršca koji su bili u lovu kod prijatelja u selu Topolovnik. Kažu, da je skela zaista nešto jako bitno, jer spaja i teritoriju i ljude.

Za sada su u ovom kraju Sekulići jedini u poslu i kako kažu radiće ga sve dok za to postoji potreba i ne sagradi se most preko Dunava koji će povezati Istok Srbije i Južni Banat, a skelu Sekulića poslati u legendu. 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.