Kakvo nas vreme očekuje prema narodnom verovanju ? Ne daj Bože vedrog Božića...

I danas se pojedini koji žive u selima oslanjaju na "narodnu meteorologiju" a ta verovanja, kao deo folklora privlače pažnju i onih koji imaju instalirane aplikacije za vremensku prognozu na svojim mobilnim telefonima...

Nećete verovati, ali iznenade se kad se najave vremenskih prilika "pogode"!

Etnološknja Jelena Milićević iz Centra za negovanje tradicije u Čačku otkriva kako pomoću narodne meteorologije možemo predvideti kakvo nas vreme čeka.

- U narodu se kaže 'Ne daj Bože, vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana', a ponegde 'Zelenog Božića, a belog Vaskrsa'. A zašto se tako kaže? Srpska tradicijska kultura, naime, kao i ostale tradicijske kulture veoma je vezana za neke poželjne, odnosno očekivane oblike ponašanja, kako prirode, tako i ljudi. Pa tako i Božić, s obzirom na to da se proslavlja 7. januara, dakle u zimskom mesecu, apsolutno je i očekivano da tada ima snega, da je hladno. Ali izostanak snega i mraza, odnosno tog očekivanog obrasca ponašanja prirode, automatski menja celu godinu. Tako da, ako nam je Božić bio lep i vedar, znači da će nam za Đurđevdan, koji se slavi u proleće, biti hladno - kaže Jelena za agenciju Rina. 

Postoje i drugi načini kako se tumače vremenske prilike.

Foto: RINA

 

- Postoji verovanje i praksa od davnina da se beleži vreme tokom 12 dana pre Božića, počev od ponoći 25. na 26. decembar. Tih 12 dana predstavljaju 12 meseci, te kakvo je vreme bilo svakog tog dana "prenosi se" na svaki mesec koji nam dolazi! - kaže Jelena i ističe da se prati kakve su prilike bile u određenom delu dana i noći. 

- Važno je vreme od ponoći do 6 sati ujutru, zatim od 6 do podne, od podneva do 18 sati i od 18 do ponoći. Tako se tumači kakvo će vreme biti narednih nedelja, odnosno meseci sledeće godine . Ako tokom nekog dana koji predstavlja avgust, jun, jul bude sneg, što je sasvim očekivano u zimskim mesecima, kada se oni beleže, znači da će tih letnjih meseci biti kiša, odnosno ako je vedro, znači da će biti toplo - pojašnjava Jelena. 

Prema njenim rečima svaki veliki praznik, kao što su nadolazeći Krstovdan i Bogojavljenje "nose meteorološku poruku."   

- Na Krstovdan i Bogojavljenje prati se pravac kretanja vetra ranom zorom. Vetar koji prvi dune na Krstovdan u našem narodu se kaže "da se zakrstio", odnosno na Bogojavljenje "da se javio". Ako se na Krstovdan "zakrste" zapadni i južni vetrovi znak je da će biti godina topla, a ako se "zakrste" severni i istočni, predviđa se da će biti hladna i sušna - naglašava sagovornica.

I ponašanje životinja je u vezi sa vremenskim prilikama, kaže ona.

- Naši stari su, recimo, govorili "čuje se žunja, ne idi bez kaputa"! Ako nam se tako neka ptica oglasi, zapravo, to je jedan od mnogih primera za tumačenje vremenske prognoze. Što se tiče ove godine, još ne znamo kakvo nas vreme očekuje - čekamo Krstovdan i Bogojavljenje, pa ćemo videti - s osmehom zaključuje Jelena.