Ovaj biznis budućnosti donosi čitavo bogatstvo! Svet poludeo za voćkom koja odlično uspeva u Srbiji

Ova hibridna vrsta voća je sve popularnija u Evropi, posebno kod ljudi koji preferiraju zdravu ishranu. Međutim, iako obiluje mnoštvom vitamina i ima pozitivne uzgojne karateristike, kod nas je zapostavljena, iako donosi odličnu zaradu.

Josta je bobičasto voće koje ima brojne benefite, a jedno od njih je da ima nekoliko puta više vitamina C nego što to ga ima limun.

Ova voćka je hibrid, a nastala je ukrštanjem ogrozda i crne ribizle, kako bi se suzbile njihove mane. Nastala na području Nemačke, tačnije u Kelnu na institutu Max Planck, a naziv tog voća potiče od dve nemačke reči - schwarze Johannisbeere (crna kupina) i Stachelbeere (ogrozd).

Foto: Shutterstock

Inače, u Evropi josta je na ceni i košta 5 evra po kilogramu, a potražnja svakodnevno raste.

Srbija pogodna za uzgoj joste

Josta se gaji na područjima gde je klima kontinentalna, a pogodnije je gajiti je na adekvatnim većim nadmorskim visinama.

Jostu se sadi na početku proleća ili na jesen, sa razmakom redova od 3 metra dok razmak između josti u redu treba da bude od 0,7 do 1 metar.

Ona se sadi na zemljištu koje je dobro drenirano i ima pH vrednost 5-6,  pomoću ožiljenih reznica.

Foto: Shutterstock

Rezidbu je potrebno odraditi tokom zime, kada biljka miruje.

Biljka cveta u prvom delu aprila, a berba bobica se vrši do sredine jula sa žbuna visine do 1,8 metar. Josta prve plodove daje nakon tri godine gajenja, a prinos po žbunu u punoj rodnosti može biti nekoliko kilograma.

Izuzetna otpornost na bolesti i štetočine

Josta pokazuje jako veliku otpornost na bolesti i štetočine, pa joj tretiranje nije ni potrebno. Takođe, tolerantna je na niske temperature, i dokazano opstaje na -40 stepeni. S druge strane, visoke temperature joj ne pogoduju naročito.

Josta nije zahtevna za uzgoj. Ne treba je tretirati fungicidima i insekticidima i tolerantna je na niske temperature.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.