Milan je prošao i Ameriku i pola Evrope, ali se ipak vratio kući! Zbog ove stvari se najviše kaje

Jeo sam vrhunsku hranu, ali sam sanjao papriku i jaja u svojoj kući, ovako priča Milan Stojanović (40)iz Leskovca koji se nedavno preko Kancelarije Ministarstva zdravlja za dijasporu vratio iz Austrije u rodni grad.

Radio je u klinici u Gracu, a sada u bolnici na samo 150 metara od kuće! Sada je sa svojom porodicom, među svojim ljudima. 

Kada je od prijatelja saznao za program Ministarstva zdravlja o povratku zdravstvenih radnika iz dijaspore bio je presrećan.

- Napisao sam mejl, sećam se da je to bila subota uveče. Odgovorili su mi veoma brzo, u nedelju ujutru. Hoću da budem human sa svojim ljudima, da pričam na svom jeziku - kaže Milan koji je prvog radnog dana u kabinetu za endoskopiju Opšte bolnice u Leskovcu stigao čak pola sata ranije.

Početak Milanove priče o želji da radi na Zapadu je zajednička svima onima koji su i otišli. Nisu imali posao, odgovarajuće uslove za rad, ili je plata bila mala. Svako je imao neki svoj razlog zašto je negde tamo daleko pokušao da obezbedi za sebe i porodicu neki bolji život.

Foto: privatna arhiva /printscreen rts

 

- Ideja o odlasku se javila još na studijama na Pedagoškom fakultetu u Vranju i 2010. otišao sam u Ameriku, preko studentske vize. Tada sam mislio da je Zapad nešto idealno. Mislio sam o tome da se trajno preselim u Ameriku, Dansku, Nemačku, Austriju... Međutim, po povratku iz Amerike upoznao sam sadašnju suprugu Milu, dobili smo prvog sina - priča Milan koji je u to vreme bio nesvršeni student sa šansom za posao u struci, kako kaže, ravnoj nuli.

Odlučio je da vanredno pohađa nastavu Medicinske škole u Leskovcu, a kasnije i kurs nemačkog jezika.

Tih godina Milanov posvećen i naporan trud i rad su se isplatili, dobio je posao u jednoj klinici u Austriji.

- Bio sam ubeđen da je život na Zapadu idealan, ali tek kada sam počeo da živim i radim u Austriji video sam pravu stranu i posla i života u toj zemlji - ispričao je Milan. 

Foto: privatna arhiva /printscreen rts

 

Shvatio je koliko mu nedostaju njegov kraj, ljudi, jezik.

- Jeo sam vrhusku hranu na klinici, a sanjao prženu papriku i jaja u mojoj kući! S finansijske strane bilo je solidno, ali osećaj otuđenosti ogroman. Nedostajala su mi deca, jer sam u međuvremenu dobio i drugog sina, supruga, majka, otac, brat...čak i komšije. Precenio sam sebe, a Srbiju pomalo potcenio. Posle Vašingtona, Njujorka, Berlina, Minhena, Salcburga, Beča, Linca, Graca shvatio sam šta znači maternji jezik, jasnije vidim koliko je naša zemlja lepa, a sistem i nije toliko loš koliko ga kude i šta više, funkcioniše u mnogim segmentima bolje od austrijskog - priča zadovoljno Milan. 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.