Milan je prošao i Ameriku i pola Evrope, ali se ipak vratio kući! Zbog ove stvari se najviše kaje

Jeo sam vrhunsku hranu, ali sam sanjao papriku i jaja u svojoj kući, ovako priča Milan Stojanović (40)iz Leskovca koji se nedavno preko Kancelarije Ministarstva zdravlja za dijasporu vratio iz Austrije u rodni grad.

Radio je u klinici u Gracu, a sada u bolnici na samo 150 metara od kuće! Sada je sa svojom porodicom, među svojim ljudima. 

Kada je od prijatelja saznao za program Ministarstva zdravlja o povratku zdravstvenih radnika iz dijaspore bio je presrećan.

- Napisao sam mejl, sećam se da je to bila subota uveče. Odgovorili su mi veoma brzo, u nedelju ujutru. Hoću da budem human sa svojim ljudima, da pričam na svom jeziku - kaže Milan koji je prvog radnog dana u kabinetu za endoskopiju Opšte bolnice u Leskovcu stigao čak pola sata ranije.

Početak Milanove priče o želji da radi na Zapadu je zajednička svima onima koji su i otišli. Nisu imali posao, odgovarajuće uslove za rad, ili je plata bila mala. Svako je imao neki svoj razlog zašto je negde tamo daleko pokušao da obezbedi za sebe i porodicu neki bolji život.

Foto: privatna arhiva /printscreen rts

 

- Ideja o odlasku se javila još na studijama na Pedagoškom fakultetu u Vranju i 2010. otišao sam u Ameriku, preko studentske vize. Tada sam mislio da je Zapad nešto idealno. Mislio sam o tome da se trajno preselim u Ameriku, Dansku, Nemačku, Austriju... Međutim, po povratku iz Amerike upoznao sam sadašnju suprugu Milu, dobili smo prvog sina - priča Milan koji je u to vreme bio nesvršeni student sa šansom za posao u struci, kako kaže, ravnoj nuli.

Odlučio je da vanredno pohađa nastavu Medicinske škole u Leskovcu, a kasnije i kurs nemačkog jezika.

Tih godina Milanov posvećen i naporan trud i rad su se isplatili, dobio je posao u jednoj klinici u Austriji.

- Bio sam ubeđen da je život na Zapadu idealan, ali tek kada sam počeo da živim i radim u Austriji video sam pravu stranu i posla i života u toj zemlji - ispričao je Milan. 

Foto: privatna arhiva /printscreen rts

 

Shvatio je koliko mu nedostaju njegov kraj, ljudi, jezik.

- Jeo sam vrhusku hranu na klinici, a sanjao prženu papriku i jaja u mojoj kući! S finansijske strane bilo je solidno, ali osećaj otuđenosti ogroman. Nedostajala su mi deca, jer sam u međuvremenu dobio i drugog sina, supruga, majka, otac, brat...čak i komšije. Precenio sam sebe, a Srbiju pomalo potcenio. Posle Vašingtona, Njujorka, Berlina, Minhena, Salcburga, Beča, Linca, Graca shvatio sam šta znači maternji jezik, jasnije vidim koliko je naša zemlja lepa, a sistem i nije toliko loš koliko ga kude i šta više, funkcioniše u mnogim segmentima bolje od austrijskog - priča zadovoljno Milan.