Srce ne uči geografiju! Nikola iz Pančeva oženio Afrikanku! Reči tasta urezale mu se za sva vremena

Kad se ljubav desi, tu nisu u igri ni godine, ni vera, ni nacija! Tako kažu Pančevac Nikola (37) i njegova supruga Yeilevor (31), Afrikanka iz Liberije, koju u Pančevu svi zovu Jelena.

Tako je zove i Nikola s kojim je u braku skoro pet meseci. 

- Venčali smo se u oktobru prošle godine, a bili smo u vezi oko dve - počinje priču Jelena i to na prilično dobrom srpskom. 

U Srbiju je došla godinu dana pre tog "sudbinskog susreta", dodaju u glas.

Jelena kaže sležući ramenima da za Pančevo ranije nikad nije čula, a o Srbiji je znala vrlo malo.

- Nisam imala nameru da dolazim u Evropu, dok me tetka, koja ovde živi i radi, nije pozvala u goste. Put od Liberije do Srbije nije jeftin, tako da nisam odmah prihvatila. Pomislila sam da bih i ja kao tetka mogla da se okušam u pravljenju tradicionalnih afričkih kikica, ali je to onda bila ozbiljna odluka da dođem zbog posla na duže. Porodica me je podržala i tako sam se našla ovde - priča ona. 

U početku joj je, kaže, sve bilo neobično, mučila se s nostalgijom, ali su je svi lepo prihvatali. 

Foto: Privatna arhiva

 

- Ovde zaista ljudi vole strance. Tako su mene od prvog dana pozdravljali, pitali me odakle sam, kako sam, i to mi je mnogo značilo i da naučim jezik i da se oslobodim. Pančevo je lep, mali grad, brzo sam se snašla pa sam počela da radim u jednom kafiću gde sam i upoznala Nikolu - priča Jelena.

Smeškaju se dok pričaju o tome, a Nikola kaže da je ona za njega od prvog trenutka bila posebna. 

- Polako smo se upoznavali. Video sam da je dobra i vredna devojka. Putem video poziva upoznao sam se sa tazbinom, tetku sam već ovde ranije video i odlučili smo da se venčamo. Lepo je bilo i što je tast uspeo da dođe. Nisam imao tremu od njega, ali mi je, onako, baš bio upečatljiv trenutak kada nam je čestitao i rekao nam: Kod nas je porodica najvažnija! Čuvajte je tako što ćete jedno drugo da slušate, da se poštujete i volite - kaže Nikola. 

 

Jelivor, ili Jelenu, kako je zovu, lepo su, kaže nam, prihvatili i Nikolini ukućani i rođaci.

- Mi živimo odvojeno, ali smo svi u super odnosima. Sa svekrvom šetam, učim nove reči, pijemo kafu zajedno, spremamo slavu, Svetog Nikolu - nabraja Jelena. 

Brzo se privikla i na srpsku kuhinju. Jede i sarme, i đuveč, ajvar, a i ne beži od toga da pripaše kecelju i da sama sprema.  

- Kod kuće od detinjstva jedem baš dobro začinjenu hranu tako da i sad koristim dosta začina. Nedostaje mi porodica, ali srećom, postoje društvene mreže pa sam tako sa njima svaki dan. Tamo imam roditelje, dve sestre i brata, volela bih da su bliže - kaže ona.

Osim toga, želja joj je da u poslu postane još veća. 

- Volela bih da za mene i "moje kikice" čuju svi u Srbiji, a privatno, normalno, da proširimo porodicu i da budemo svi dobro - otkriva nam Jelena.