Kamenje vrednije od zlata! Za ono što ovaj Nišlija skuplja neki daju i po milion dolara!

Nišlija Jovan Čuljković, strastveni kolekcionar "svega i svačega" u jednoj kutiji čuva "kamenje" koje mu može doneti bogatstvo!!!

Zašto i ne bi?! Meteoriti mogu biti veoma vredni, a malo ko ih sakuplja, pogotovo kod nas. Kada je pre pet godina na planini Devici u istočnoj Srbiji pronašao prvi primerak, pomislio je da je to poludragi kamen!

Od tada, kako mnogo vremena provodi u prirodi, uvek pogledom traži meteorite. On je jedan od malobrojnih ljudi u našoj zemlji koji skupljaju stene koje su iz svemira pale na površinu Zemlje!

- Kolekcionar sam već 20 godina i sakupljam stare novčanice i stare satove, poludrago kamenje, kovanice i ukrase. Kad sam pronašao meteorit pre pet godina pohvalio sam se prijatelju kolekcionaru, međutim, on je odmah prepoznao da nije reč o poludragom kamenu već o meteoritu. Imao je već prilike da ih vidi i znao je dosta o njima. Oduševljen tim meteoritom počeo sam da tragam za njima. Naravno, čitao sam dosta o njima jer sam morao da saznam kako izgledaju, koje su im osobine - nabraja Čuljković.

Tako su meteoriti postali njegova velika strast i za pet godina uspeo je da prikupi, kaže, lepu kolekciju sa oko 30 primeraka. 

Foto: D. K.

 

- Imam veliku kolekciju starih satova, imam i kolekciju sa oko 20.000 starih novčanica, ali mi je kolekcija meteorita najdraža. Fascinira me njihovo poreklo, to što potiču iz svemira. Izgledaju samo na prvi pogled kao kamenčići, ali kada malo više čitate o njima i malo duže ih sakupljate onda možete da ih lako prepoznate u prirodi. Dok putuju kroz vasionu sagorevaju i obično su tamne boje. Prilikom sagorevanja se zaoble i nemaju oštre ivice. Mogu sada da ih prepoznam i u gomili kamenja, bez pomoći magneta - objašnjava Čuljković i podseća da svi meteori pokazuju magnezitam, jer sadrže gvožđe i nikl.

Foto: D. K.

 

Prema njegovim rečima, meteoriti dolaze na Zemlju sa Venere, Marsa i sa drugih planeta i u sebi mogu da imaju različito poludrago kamenje, čak i dijamante.

- U Moskvi postoji institut koji izdaje potvrdu da je neki kamen meteorit. Potrebno je da im pošaljete mali deo meteorita i oni vam izdaju zvaničnu potvrdu, a pored toga mogu da posreduju oko prodaje. Meteoriti mogu da budu veoma vredni i za naučnike, i u meterijalnom smislu. Međutim, ja nisam zainteresovan za njihovu procenu. Sakupljam ih zato što volim da ih imam - kaže Čuljković.

Foto: D. K.

 

Prema procenama naučnika, na Zemlju godišnje padne oko 20.000 tona meteorskog materijala, najvećim delom u vidu fine prašine koja se ne vidi golim okom.

Jedan od najskuplje plaćenih meteorita svakako je mesečev meteorit pronađen 2017. godine u severnoj Africi.

On je bio težak skoro 5,5 kolograma, a prodat je na aukciji za 612.500 dolara!

 

Ako niste znali: Prvi meteorit u Srbiji...

Pad meteorita na tlo Srbije prvi je opisao naš čuveni botaničar Josif Pančić u svom naučnom radu objavljenom 1880. godine u Glasniku srpskog učenog društva.  

Meteorit je pao nedaleko od Sokobanje 13. oktobra 1877. godine. Kako se pretpostavlja bio je težak oko 80 kilograma, a od komada na koje se raspao pri padu, sakupljeno je oko 49 kilograma.

Prema Pančićevom opisu, pad meteorita pratile su tri jake eksplozije, zatim se pojavio gust oblak dima i uz tutnjavu čulo se zviždanje meteorskog kamenja kroz vazduh. Padala je kamena kiša, a  očevici su tvrdili da se užarena kugla videla na daljini od 60 kilometara.

Raspadnuti komadi pali su na prostor između sela Šarbanovac na severu banjske kotline, Sokobanje na jugu i planine Device na istoku.

Najveći kamen težine 38 kilograma pao je severno od Sokobanje, drugi po težini od 16,3 kilograma pao je severozapadno od Sokobanje. Meteorit koji se čuva se u Prirodnjačkom muzeju težak je nešto preko 16 kilograma, a ostali primerci krase vitrine mnogih svetskih muzeja.

    

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.