On je to zaslužio! Loznica obnavlja kuću najmlađeg vojnika Velikog rata

Momčilo Gavrić iz Trbušana kod Loznice imao je samo osam godina kada je postao borac Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije 1914. godine...

Pobegao je od kuće, pravo ka srpskoj vojci, kada je u dvorištu zatekao mrtve roditelje, oca Alimpija, majku Jelenu i sedmoro braće i sestara. Sve su ih pobili austrougarski vojnici....

Kao dete srpske vojske postao je najmlađi kaplar na svetu, preživeo sve nedaće i Albanije, Kajmakčalana, Krfa, a kraj Velikog rata dočekao je s činom podnarednika.

Gavrić je preminuo 1993. godine. U Loznici mu je podignut spomenik, kasarna u ovom gradu nosi njegovo ime kao i jedna ulica, a uskoro bi trebalo da bude obnovljena i njegova rodna kuća u selu Trbušani.

Inicijativu su pokrenuli Grad Loznica i vlasnici nekadašnjeg Gavrićevog porodičnog imanja.

Reč je o najstarijoj kući u selu, a zajedno sa njenom obnovom planirana je i izgradnja puta do nje. 

 - Grad Loznica je na sebe preuzeo obavezu izgradnje i održavanja saobraćajnica i izgradnje adekvatne turističke signalizacije do kuće Momčila Gavrića. Cilj svih ovih aktivnosti jeste da što veći broj posetilaca poštovaca njegovog lika i dela ima adekvatan pristup njegovoj rodnoj kući i tom lokalitetu, ali i ono što je možda najvažnije da mladim našim sugrađanima i budućim generacijama približimo život našeg junaka - kaže

Foto: Ministarstvo odbrane

 

Marko Jovanović, član gradskog veća.

Posle povratka iz rata, Momčilo je nekoliko puta obilazio imanje, ali je kako pričaju Lozničani bio povučen i skroman čovek koji je svoj život u vreme rata dugo krio i od najuže porodice.

Istoričar Goran Vilić, koji je i autor izložbe o Momčilu Gavriću u ovdašnjem Muzeju, imao je prilike da lično upozna Gavrića.

Sve do 1964, prema njegovim rečima Gavrić je ćutao o svojim ratnim danima. 

Početkom te godine u novinama je objavljen članak u kome je komandir voda potporučnik Svetislav Ćirić pisao događajima iz Prvog svetskog rata i spomenuo Momčila Gavrića kao najmlađeg vojnika koji je bio u njegovom vodu. 

Foto: Ministarstvo odbrane

 

- Pitao se šta je Momčilom Gavrićem, a posle dva dana usledio je njihov susret. Tada tek kreće nova epizoda u Gavrićevom životu, kad se on otvara i kad se uključuje u rad Društva za negovanje oslobodilačkih ratova - kaže Vilić. 

On je opisao i svoj prvi susret sa Gavrićem, baš na otvaranju izložbe. 

- Bilo je mnogo posetilaca, kada mi je prišao skroman čikica i pružio mi ruku uz reči: "Ja sam Momčilo Gavrić". Noge su mi se oduzele, jer nisam mogao da verujem da jedna takva veličina stoji preda mnom. Tada mi je poklonio knjigu "Sin Drinske divizije" koju je napisao loznički pisac Dragiša Penjin, a koja je posvećena njemu i ja sam se zarekao da ću objaviti jednu knjigu o njegovom trnovitom životnom putu posle oba rata - kaže Vilić.