Ovo nikako ne ignorišite! Stanko je imao bezazlene simptome, a bolest je bila smrtonosna!

Bolesti srca često su jako podmukle i teško ih je uočiti, pa je Stanko Tošić, poljoprivrednik iz okoline Lebaka, koji je doživeo infarkt akutnog miokarda, a preživeo isključivo zahvaljujući brze reakcije medicinskih radnika.

- Neizmerno sam zahvalan lekarima, ali s obzirom da imam samo jedan stent, nekako verujem da je moj slučaj bio lakše prirode - rekao je Tošić, a prenosi Jugmedia.

Stanko Tošić radio je kao viljuškarista u hladnjači, a bio je i aktivni poljoprivredni proizvođač.

- Zabolela me je leva ruka kod lakta. Prvi, pa drugi pa treći dan, s tim što je intenzitet bola bio sve jači. A pre toga mesecima me bolela glava. Ni sam ne znam koliko sam tableta gutao protiv bolova. Ali, u ta tri dana sam bio nekako malaksao i umoran - ispričao je Tošić.

Simptome poput bola u ruci, bez trnjenja, malaksalosti i umora pripisivao je napornom fizičkom radu.

- Taj viljuškar sve sam nekako vozio na levu stranu, a volan težak, treba snaga da savije i okrene mašina - kazao je Tošić.

Trećeg podneva stigao je kuči i na leđa stavio pumpu kako bi isprskao voće, nakon čega mu je još više pozlilo.

- Najviše me uplašio bol u laktu, u stvari tu negde pored lakta, koji se širio prema vratu, kao i totalna malaksalost. Seo sam u automobil i otišao na hitnu pomoć u Dom zdravlja. Odmah su mi uradili EKG. Nisu me pitali ništa. Lekar je prišao i mirno mi kazao da moram za Leskovac - naveo je Tošić.

Osećao je strah, pa nije hteo da leži u kolima hitne pomoći jer je sedeo, s namerom da sebi i medicinskoj pratnji pokaže da mu nije ništa.

- Strah je postao još veći kada je naišao doktor i pred svima u prepunoj ambulanti urgentnog centra pitao gde je onaj s infarktom, a oni pokazali na mene - ispričao je Tošić.

Procedura je tekla redovno, najpre su ga odveli u Urgentni centar gde je čekao internistu, a zatim ga smestili na Koronografiju, odeljenju sa angio salom Opšte bolnice Leskovac.

Foto: Shutterstock

- Tu sam se smirio. Prestali su svi moji strahovi kada je u sobu ušla doktorka Gabrijela Stojković sa još dvojicom lekara iz Niša. Oslobodili su me i rekli da će sutra da mi ugrade stentove i da ću biti kao nov - priča on, a prenosi Jugmedia.

Kada je ušao u salu i legao na operacioni sto, dali su mu lokanu anesteziju i uradili koronografiju, a potom ugradili jedan stent. Trajalo je kratko, nije bilo bolno, zatim je i vraćen je u sobu.

- Dobio sam samo jedan stent. Rekli su mi da mi je bila začepljena glavna arterija negde kod vrata, blizu glave. Nisam pitao, a nisu mi ni rekli kolika je začepljenost bila. Dali su mi hrpu lekova i sutradan sam otišao kući bez ikakvih bolova u ruku - objašnjava sagovornik Jugmedie.

Sve ovo se dogodilo 2014. godine, a Stanko Tošić već sada ima šezdesetak godina. On, kako kaže, nije vodio buran život, ali...

- Znate, mi živimo na selu. Tada su mi i roditelji bili živi, pa su se čuvale i svinje. Po dve tri bi zaklali u jesen, da ima, velika smo porodica. Tako je meni, kao i svima nama, glavno meso bilo svinjsko meso. A uz meze valja se popiti i po koja. I pio sam. I pušio, doduše nisam bio strastveni pušač, po 10 cigareta dnevno. Nije da nisam znao za rizike, ali računao sam da radim naporan fizički posao i da sve to organizam očisti sam. Eto, ja sam, na primer, imao godinama povišen pritisak, a nisam pio lekove. Međutim, danak sam platio - objašnjava on.

Nakon operacije ostavio je cigarete, piće, ali nije ni jeo svinjsko meso.

- Kada se završila postoperativna terapija, ostala su mi, sve do danas, tri leka koja redovno pijem: lek protiv masnoće, protiv aritmije i za širenje krvnih sudova. Živim sa lekovima, ali živim normalno, radim normalno i dalje vozim viljuškar. Taj dan, kada mi je ugrađen stent, slavim, jer sam dobio novi život - priča Stanko.

Ipak, on nije potpuno disciplinovan, već je nakon par godina počeo da konzumira cigarete, a uz društvo popije koju čašicu ljute rakoje. No, više se ne bavi poljoprivredom, osim onim što ima u svom dvorištu, i nikada ga više nije zabolela glava.

- Iskren da budem, ne znam šta bih poručio ljudima koji se nalaze u opasnosti da dobiju infarkt srca, osim da kažem da vode umeren život u svemu, pa i u radu. Jer, imamo samo taj jedan život, kojeg, uprkos porodici, živimo sami, sami živimo i sami umiremo. A život je lep. Bolje je otići kasnije nego pre vremena, da uživate u suncu, u prirodi, u čuvanju dece i unuka, da se radujete njihovoj sreći i tugujete zajedno sa njima. Jednostavno, da im budete podrška, jer kada mi odemo, iza njih ne ostane niko - zaključuje Stanko.

Stanko Tošić nabrojao je sve njegove drugove koji su infarkt miokarda srca jedva preživeli, a nekolicina je i umrla još pre njegove bolesti.