Ovo nikako ne ignorišite! Stanko je imao bezazlene simptome, a bolest je bila smrtonosna!

Bolesti srca često su jako podmukle i teško ih je uočiti, pa je Stanko Tošić, poljoprivrednik iz okoline Lebaka, koji je doživeo infarkt akutnog miokarda, a preživeo isključivo zahvaljujući brze reakcije medicinskih radnika.

- Neizmerno sam zahvalan lekarima, ali s obzirom da imam samo jedan stent, nekako verujem da je moj slučaj bio lakše prirode - rekao je Tošić, a prenosi Jugmedia.

Stanko Tošić radio je kao viljuškarista u hladnjači, a bio je i aktivni poljoprivredni proizvođač.

- Zabolela me je leva ruka kod lakta. Prvi, pa drugi pa treći dan, s tim što je intenzitet bola bio sve jači. A pre toga mesecima me bolela glava. Ni sam ne znam koliko sam tableta gutao protiv bolova. Ali, u ta tri dana sam bio nekako malaksao i umoran - ispričao je Tošić.

Simptome poput bola u ruci, bez trnjenja, malaksalosti i umora pripisivao je napornom fizičkom radu.

- Taj viljuškar sve sam nekako vozio na levu stranu, a volan težak, treba snaga da savije i okrene mašina - kazao je Tošić.

Trećeg podneva stigao je kuči i na leđa stavio pumpu kako bi isprskao voće, nakon čega mu je još više pozlilo.

- Najviše me uplašio bol u laktu, u stvari tu negde pored lakta, koji se širio prema vratu, kao i totalna malaksalost. Seo sam u automobil i otišao na hitnu pomoć u Dom zdravlja. Odmah su mi uradili EKG. Nisu me pitali ništa. Lekar je prišao i mirno mi kazao da moram za Leskovac - naveo je Tošić.

Osećao je strah, pa nije hteo da leži u kolima hitne pomoći jer je sedeo, s namerom da sebi i medicinskoj pratnji pokaže da mu nije ništa.

- Strah je postao još veći kada je naišao doktor i pred svima u prepunoj ambulanti urgentnog centra pitao gde je onaj s infarktom, a oni pokazali na mene - ispričao je Tošić.

Procedura je tekla redovno, najpre su ga odveli u Urgentni centar gde je čekao internistu, a zatim ga smestili na Koronografiju, odeljenju sa angio salom Opšte bolnice Leskovac.

Foto: Shutterstock

- Tu sam se smirio. Prestali su svi moji strahovi kada je u sobu ušla doktorka Gabrijela Stojković sa još dvojicom lekara iz Niša. Oslobodili su me i rekli da će sutra da mi ugrade stentove i da ću biti kao nov - priča on, a prenosi Jugmedia.

Kada je ušao u salu i legao na operacioni sto, dali su mu lokanu anesteziju i uradili koronografiju, a potom ugradili jedan stent. Trajalo je kratko, nije bilo bolno, zatim je i vraćen je u sobu.

- Dobio sam samo jedan stent. Rekli su mi da mi je bila začepljena glavna arterija negde kod vrata, blizu glave. Nisam pitao, a nisu mi ni rekli kolika je začepljenost bila. Dali su mi hrpu lekova i sutradan sam otišao kući bez ikakvih bolova u ruku - objašnjava sagovornik Jugmedie.

Sve ovo se dogodilo 2014. godine, a Stanko Tošić već sada ima šezdesetak godina. On, kako kaže, nije vodio buran život, ali...

- Znate, mi živimo na selu. Tada su mi i roditelji bili živi, pa su se čuvale i svinje. Po dve tri bi zaklali u jesen, da ima, velika smo porodica. Tako je meni, kao i svima nama, glavno meso bilo svinjsko meso. A uz meze valja se popiti i po koja. I pio sam. I pušio, doduše nisam bio strastveni pušač, po 10 cigareta dnevno. Nije da nisam znao za rizike, ali računao sam da radim naporan fizički posao i da sve to organizam očisti sam. Eto, ja sam, na primer, imao godinama povišen pritisak, a nisam pio lekove. Međutim, danak sam platio - objašnjava on.

Nakon operacije ostavio je cigarete, piće, ali nije ni jeo svinjsko meso.

- Kada se završila postoperativna terapija, ostala su mi, sve do danas, tri leka koja redovno pijem: lek protiv masnoće, protiv aritmije i za širenje krvnih sudova. Živim sa lekovima, ali živim normalno, radim normalno i dalje vozim viljuškar. Taj dan, kada mi je ugrađen stent, slavim, jer sam dobio novi život - priča Stanko.

Ipak, on nije potpuno disciplinovan, već je nakon par godina počeo da konzumira cigarete, a uz društvo popije koju čašicu ljute rakoje. No, više se ne bavi poljoprivredom, osim onim što ima u svom dvorištu, i nikada ga više nije zabolela glava.

- Iskren da budem, ne znam šta bih poručio ljudima koji se nalaze u opasnosti da dobiju infarkt srca, osim da kažem da vode umeren život u svemu, pa i u radu. Jer, imamo samo taj jedan život, kojeg, uprkos porodici, živimo sami, sami živimo i sami umiremo. A život je lep. Bolje je otići kasnije nego pre vremena, da uživate u suncu, u prirodi, u čuvanju dece i unuka, da se radujete njihovoj sreći i tugujete zajedno sa njima. Jednostavno, da im budete podrška, jer kada mi odemo, iza njih ne ostane niko - zaključuje Stanko.

Stanko Tošić nabrojao je sve njegove drugove koji su infarkt miokarda srca jedva preživeli, a nekolicina je i umrla još pre njegove bolesti.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.