Išli su u sigurnu smrt! Ovi piloti su čuvali srpsko nebo 1999. godine: Znali smo šta branimo (FOTO)

Avijaciji NATO, koja je iz vazduha krenula da seje smrt po SRJ, na megdan su hrabro izlazili piloti Vojske Jugoslavije iako su znali da je i David s Golijatom imao veće šanse nego oni sa 14 poluispravnih „migova“ protiv 600 najmodernijih neprijateljskih lovaca i bombardera.

Kada su iz baze u Avijanu u Italiji 24. marta 1999. poleteli prvi avioni NATO da istresu bombe sa osiromašenim uranijumom na mostove, škole, bolnice, vrtiće, trafostanice, radio i TV repetitore, toplane, rafinerije i fabrike u Srbiji i Crnoj Gori, prvi koji su izašli na crtu daleko nadmoćnijem neprijatelju bili su hrabri piloti i pripadnici Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije.

Hrabri piloti nisu žalili svoje živote da bi zaštitili svoju zemlju i narod, pa su bez oklevanja dizali svoje avione iako je domet njihovih radara bio duplo manji od radara NATO aviona, čiji je domet bio 120 km. Na većim visinama F15 pogađa cilj i na razdaljini od 120 km, a pilot „miga“, da bi označio metu, morao je da priđe neprijateljskom avionu na 40 km, što najbolje govori o tome u kolikoj su prednosti bili NATO piloti u odnosu na pilote Vojske Jugoslavije. Agresori su mogli da lansiraju raketu pre nego što naš pilot na svom radaru primeti neprijateljski avion. Sa dometom svojih raketa, ali i pomoću „avaksa“ (špijunskih aviona), NATO avioni su naše avione mogli da obaraju i iz okolnih zemalja. A dva velika „avaksa“ koji su kružili nad Mađarskom i Bosnom u svakom trenutku su kao na dlanu imali preglednu sliku neba nad celom Jugoslavijom.

Života Đurić

Potpukovnik Života Đurić, pilot i komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile RV VJ, srpski je junak koji se upisao u večnost svojom herojskom pogibijom u borbi protiv terorista OVK na Kosovu i Metohiji u martu 1999. godine.

Pošto prve noći NATO bombarderi nisu uspeli da pogode pistu aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva, u ranu zoru 25. marta pripadnici 98. lovačko-borbenog avijacijskog puka poleteli su u akciju bombardovanja komandi, kampova za obuku i skladišta OVK na KiM. Među pilotima je bio i potpukovnik Života Đurić. Dok je preletao Glogovac, otkrio je bazu OVK, komandno mesto i skladište municije i uništio ga sa dve bombe. Posle izvršenog zadatka, Đurićev avion je u manevru podizanja pogođen sa zemlje. Pošto nije želeo da padne živ albanskim teroristima u ruke, komandant Đurić se zajedno sa avionom obrušio na neprijatelja.

Foto: youtube printscreen

Iza sebe je ostavio suprugu, sina i ćerku.

Milenko Pavlović

Pukovnik Milenko Pavlović, komandant 204. lovačkog puka VJ, poginuo je 4. maja iznad svog rodnog Valjeva u borbi sa NATO lovcima i bombarderima. Ostaće upamćen njegov ljudski i junački čin izbacivanja mlađeg kolege iz kokpita „miga 29“ uz reči: „Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!“ U let protiv superiornijeg i mnogobrojnijeg neprijatelja sa aerodroma u Batajnci krenuo je sam ka Valjevu. Odmah po poletanju otkazao mu je generator naizmenične struje, čime je praktično ostao „slep“ jer mu nije radio radar. U boju sa 16 „fantoma“ koji je usledio, uspeo je da ih zbuni i čak natera u bekstvo smelim nastupanjem, ali 12 minuta kasnije, njegove kolege u operativnom centru čule su samo Milenkove reči: „Imaju me!“

Pavlović se nije katapultirao. Njegov avion nestao je sa radara, a delovi „miga 29“ kojim je pilotirao pali su na zemlju u blizini sela Petnica, u okolini Valjeva. Pavlović bio je poslednja žrtva na nebu tokom NATO agresije, jer posle njegove pogibije do kraja bombardovanja naša avijacija nije izvela više nijedan let. U Gornjem Crniljevu, rodnom selu, napravljen je spomen-kompleks u njegovu čast.

Iza sebe je ostavio suprugu i dva sina.

Zoran Radosavljević i Slobodan Perić

- Šta je čovek ako izgubi svoju otadžbinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji - rekao je pilot VJ major Zoran Radosavljević dan pre pogibije svojoj majci koja ga je molila da ne leti.

Poginuo je 26. marta 1999. godine, trećeg dana bombardovanja SRJ. Kobnog dana s batajničkog aerodroma poletela su dva „miga 29“ u čijim kokpitima su bili Radosavljević i njegov kolega pukovnik Slobodan Buca Perić. Prva odrednica bio im je Bečej, a zatim su preusmereni u pravcu Valjeva, gde su počeli progon neprijateljskih NATO aviona. U toj akciji njihovi avioni su se našli na udaru neprijateljskih projektila. Oba aviona su pogođena i srušena u širem rejonu Bijeljine u RS.

Major Radosavljević, koji je bio najmlađi pilot na „mig 29“ i smatran za jednog od najperspektivnijih oficira VJ, poginuo je, a njegovo telo i olupina aviona pronađeni su u šumi u selu Donja Trnova u opštini Ugljevik. Posthumno mu je dodeljena Medalja za hrabrost.

Pukovnik Slobodan Perić se katapultirao i uz pomoć Srba meštana bezbedno stigao preko Drine u Srbiju. Penzionisan je 2005. godine. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 29. maja 2010. godine kod Valjeva.

Iljo Arizanov

Pilot „miga 29“ potpukovnik Iljo Arizanov 24. marta 1999. u 20 sati prvi je poleteo u susret NATO avionima sa vojnog aerodroma u Nišu. Oboren je u rejonu Drenice na Kosovu, a nikad nije utvrđeno da li je pogođen raketom sa zemlje ili iz vazduha. Uspeo je da se katapultira i padne u vinograd u blizini hangara koji su čuvali Albanci. Bez vode i hrane, mokar, promrzao i iscrpljen, dva dana i dve noći probijao se pored punktova OVK prema vojnom aerodromu u Prištini. Provlačeći se kroz albanska sela, naleteo je u jednom trenutku i na naoružanog pripadnika OVK, ali je uspeo da pobegne.

Foto: Printskrin Jutjub

Jedući sneg umesto vode, 26. marta, kada su ga u komandi već svi bili otpisali, uspeo je da se domogne prištinskog aerodroma. Za dva dana izgubio je sedam kilograma i posle dvonedeljnog oporavka zbog visoke temperature i iscrpljenosti, na kontroli na VMA otkriven mu je problem na srcu jer je, kao posledica pretrpljenog stresa, došlo je do skupljanja krvnih sudova. Operisan je, ugrađena su mu dva bajpasa, posle čega je penzionisan kao ratni vojni invalid.

Preminuo je od posledica srčanog udara 3. septembra 2011.

Nebojša Nikolić

Potpukovnik Nebojša Keša Nikolić poleteo je prvog dana bombardovanja u 20.37 sa aerodroma u Batajnici u presretanje grupe NATO aviona iznad Bečeja. Po poletanju otkriva da je na „migu 29“ neispravna navigacija. Iako je na putu ka Bečeju uspeo da izbegne veliki broj neprijateljskih raketa, jedna je pogodila njegov avion kada je bio iznad Titela i avion je zahvatio plamen. Pošto se katapultirao, Nikolićev avion je pogodila još jedna raketa i pretvorila ga u buktinju. Nikolić je pao na području sela Knićanin, gde su ga našle kolege. Odmah posle rata završio je Generalštabnu školu i postavljen za zamenika direktora remontnog zavoda „Moma Stanojlović“, a 2005. je penzionisan.

 

Predrag Grof Milutinović

Tog 24. marta 1999. sa aerodroma na Ponikvama na „imgu 29“ poleteo je major Predrag Milutinović i krenuo u zonu Sjenice. Otkazao mu je radar, pa nije imao mogućnost da otkrije cilj, niti da lansira rakete. Dva puta su lansirali rakete na njega, ali je uspeo da ih izbegne. Najteže mu je bilo što nije imao mogućnost da uzvrati. Avion mu je pogođen na 600 metara nadmorske visine iznad Jastrepca, pri sletanju u Niš. Katapultirao se i zaustavio u krošnji drveta u selu Mala Reka. U penziji je.

Foto: Printskrin Jutjub

Dragan Milenković 

Kapetan prve klase Dragan Milenković, koji je bio stacioniran na aerodromu „Ponikve“, bio je spreman da na „migu 29“ samostalno krene u „nemoguću misiju“ obaranja NATO špijunskog aviona U2, koji su samo Rusi uspeli da obore. Iako su mu sve kolege govorile da nema nikakve šanse jer U2 leti u pratnji najmanje dve formacije lovaca, Milenković je iščekivao naređenje za akciju. Kada se od te sulude ideje odustalo, Milenković 8. aprila dobija novi zadatak da ide na KiM u slobodan lov na formaciju NATO lovaca i bombardera. Nije uspeo da dejstvuje po neprijatelju, ali je uspeo da izbegne neprijateljske rakete i sa minimalnom količinom goriva sleti u Kraljevo. Po izlasku iz aviona od adrenalinskog šoka tresle su mu se noge.

- Nismo se plašili smrti. Nismo ni razmišljali o smrti. Važno je bilo ispuniti svoj zadatak - izjavio je Milenković.

Boro Zoraja

Sa aerodroma „Ponikve“ 7. aprila 1999. na „migu 29“ uzleteo je pukovnik Boro Zoraja i krenuo u presretanje tri neprijateljska aviona u zoni Kruševca, sa sletanjem u Niš. Iako je bio u zahvatu neprijateljskih raketa, brzim manevrom uspeo je da ih izbegne. Iako je u jednom trenutku na radaru imao tri cilja i nanišanio u najbliži, nije uspeo da ga gađa jer se opet našao na meti neprijateljskih lovaca. Uspeo je da ih izbegne i svoje mete jurio prema granici Makedonije i Bugarske.

Pošto su se ciljevi razleteli na tri strane, Zoraja je odustao od dalje potere i sleteo na aerodrom „Lađevci“, jer pista u Nišu nije bila osvetljena. Let mu je trajao 40 minuta i to je najduži let jugoslovenskih aviona tokom NATO agresije. Boro Zoraja je danas u penziji.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Miomir Misic

pre 1 dan

Вечнаја памјат, спомен и хвала нашим херојима пилотима, легендама нашег Српског ваздухопловства! Бог драги да им душу прости и подари рајска насеља на небу!

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari