Potrebna je veća kontrola vozača! Evo kako alkobrava sprečava vožnju u pijanom stanju

Alkohol je drugi najčešći uzrok saobraćajnih nesreća u Srbiji, zbog čega Agencija za bezbednost saobraćaja (ABS) predlaže da se u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja uvedu alko-brave kako vozači pod dejstvom alkohola ne bi mogli da upravljaju vozilom.

Direktor ABS Branko Stamatović kaže da se upotreba alko-brava uveliko praktikuje u svetu.

- Poražavajuća statistika je da se danas u Srbiji svaki deveti život u saobraćajnoj nezgodi izgubi zbog vožnje pod dejstvom alkohola. Predlog Agencije za bezbednost saobraćaja jeste uvođenje alko-brava, koje u Srbiji neke privatne kompanije već koriste u svojim automobilima. Razradio bi se model da bi, u određenim situacijama i u određenim stepenima prekršaja koje je neko načinio, mogle da se instaliraju alko-brave. To su fizički uređaji koji podrazumevaju da se prvo izvrši alkotestiranje, pa se tek nakon toga startuje automobil. Na ovaj način mi predlažemo da fizički onemogućimo nekoga da opet čini prekršaje i da upravlja motornim vozilom. To je jedan od predloga rešenja za ovaj kulturološki fenomen konzumiranja alkohola - objašnjava Stamatović.

Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković pojašnjava da je ideja da alko-brave budu obavezne za vozače koji su već kažnjavani za vožnju pod dejstvom alkohola.

- Takođe bi bile obavezne i za povratnike koji su izgubili vozačku dozvolu. Sam uređaj funkcioniše tako što onemogućava korišćenje vozila - ne možete da uključite vozilo ili, ukoliko ga uključite, uređaj vas nakon vrlo kratkog vremena upozorava da imate tri minuta da isključite vozilo. Uvođenje alko-brave, koja već postoji u nekim zemljama, pa i u Americi, bilo bi opravdano i znatno bi uticalo na bezbednost saobraćaja - kazao je Koković.

Foto: Foto: Shutterstock

Stamatović je ukazao na to da mladi najčešće stradaju u vožnji zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i prekoračenja brzine.

- Oko 100 mladih života izgubimo godišnje u Srbiji u saobraćaju. To je zbog toga što oni tada ulaze u saobraćaj, počinju da voze i najrizičniji su prvi kilometri koje prelaze, čak i bez alkohola. Zato su oni pored dece primarna kategorija - kazao je Stamatović i dodao da je jedna anketa pokazala da većina učesnika tog ispitivanja smatra da bi povećanje novčanih kazni pomoglo u sprečavanju ovakvih scenarija:

- Čak 75 odsto ispitanika smatra da je neophodno da kazne za nesavesno ponašanje u vožnji treba da budu veće i da će to promeniti način ponašanja u saobraćaju. Međutim, mi moramo da delujemo preventivno, pre nego što dođe do kazne.

Foto: REUTERS/Yuya Shino

Košta i državu

Stamatović je takođe objasnio da ovakvo ponašanje pojedinca ne utiče samo na njegov život već i na celokupno društvo.

- Vožnja u ovakvom stanju ostavlja trajne posledice i na pojedinca i na njegovu porodicu, ali i na šire društvo. Saobraćajne nesreće takođe koštaju našu državu. Oko tri miliona evra godišnje, po evropskoj metodologiji, košta jedan izgubljen život u saobraćajnoj nezgodi. I kada to preslikamo na broj poginulih i teško i lako povređenih, dolazimo do podatka da Srbiju saobraćajne nesreće koštaju oko četiri milijarde evra godišnje. To je oko osam procenata bruto domaćeg proizvoda. I sve se to tiče pojedinca koji nije razmišljao šta se sve može desiti jer je vozio pod dejstvom alkohola - rekao je direktor ABS.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.