Potrebna je veća kontrola vozača! Evo kako alkobrava sprečava vožnju u pijanom stanju

Alkohol je drugi najčešći uzrok saobraćajnih nesreća u Srbiji, zbog čega Agencija za bezbednost saobraćaja (ABS) predlaže da se u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja uvedu alko-brave kako vozači pod dejstvom alkohola ne bi mogli da upravljaju vozilom.

Direktor ABS Branko Stamatović kaže da se upotreba alko-brava uveliko praktikuje u svetu.

- Poražavajuća statistika je da se danas u Srbiji svaki deveti život u saobraćajnoj nezgodi izgubi zbog vožnje pod dejstvom alkohola. Predlog Agencije za bezbednost saobraćaja jeste uvođenje alko-brava, koje u Srbiji neke privatne kompanije već koriste u svojim automobilima. Razradio bi se model da bi, u određenim situacijama i u određenim stepenima prekršaja koje je neko načinio, mogle da se instaliraju alko-brave. To su fizički uređaji koji podrazumevaju da se prvo izvrši alkotestiranje, pa se tek nakon toga startuje automobil. Na ovaj način mi predlažemo da fizički onemogućimo nekoga da opet čini prekršaje i da upravlja motornim vozilom. To je jedan od predloga rešenja za ovaj kulturološki fenomen konzumiranja alkohola - objašnjava Stamatović.

Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković pojašnjava da je ideja da alko-brave budu obavezne za vozače koji su već kažnjavani za vožnju pod dejstvom alkohola.

- Takođe bi bile obavezne i za povratnike koji su izgubili vozačku dozvolu. Sam uređaj funkcioniše tako što onemogućava korišćenje vozila - ne možete da uključite vozilo ili, ukoliko ga uključite, uređaj vas nakon vrlo kratkog vremena upozorava da imate tri minuta da isključite vozilo. Uvođenje alko-brave, koja već postoji u nekim zemljama, pa i u Americi, bilo bi opravdano i znatno bi uticalo na bezbednost saobraćaja - kazao je Koković.

Foto: Foto: Shutterstock

Stamatović je ukazao na to da mladi najčešće stradaju u vožnji zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i prekoračenja brzine.

- Oko 100 mladih života izgubimo godišnje u Srbiji u saobraćaju. To je zbog toga što oni tada ulaze u saobraćaj, počinju da voze i najrizičniji su prvi kilometri koje prelaze, čak i bez alkohola. Zato su oni pored dece primarna kategorija - kazao je Stamatović i dodao da je jedna anketa pokazala da većina učesnika tog ispitivanja smatra da bi povećanje novčanih kazni pomoglo u sprečavanju ovakvih scenarija:

- Čak 75 odsto ispitanika smatra da je neophodno da kazne za nesavesno ponašanje u vožnji treba da budu veće i da će to promeniti način ponašanja u saobraćaju. Međutim, mi moramo da delujemo preventivno, pre nego što dođe do kazne.

Foto: REUTERS/Yuya Shino

Košta i državu

Stamatović je takođe objasnio da ovakvo ponašanje pojedinca ne utiče samo na njegov život već i na celokupno društvo.

- Vožnja u ovakvom stanju ostavlja trajne posledice i na pojedinca i na njegovu porodicu, ali i na šire društvo. Saobraćajne nesreće takođe koštaju našu državu. Oko tri miliona evra godišnje, po evropskoj metodologiji, košta jedan izgubljen život u saobraćajnoj nezgodi. I kada to preslikamo na broj poginulih i teško i lako povređenih, dolazimo do podatka da Srbiju saobraćajne nesreće koštaju oko četiri milijarde evra godišnje. To je oko osam procenata bruto domaćeg proizvoda. I sve se to tiče pojedinca koji nije razmišljao šta se sve može desiti jer je vozio pod dejstvom alkohola - rekao je direktor ABS.