Sve Obilić do Obilića! Golobrada deca stala na put šiptarskim teroristima i NATO: 26 godina od krvave bitke na Košarama!

Na današnji dan, pre 26 godina, u noći između 8. i 9. aprila 1999. godine, započela je krvava bitka na Košarama, koja se smatra jednom od najvećih u novijoj srpskoj istoriji. U 3 sata počela je masovna artiljerijska vatra sa albanske strane u pravcu karaule Košare, gde su svoju otadžbinu branila golobrada deca!

Ono što su bitke na Kolubari i Ceru bile 1914.godine, to je bila bitka na Košarama tokom NATO agresije na Srbiju 1999. godine – odbrana granice sa Albanijom i sprečavanje kopnene invazije na Kosovo i Metohiju pripadnika terorističke OVK potpomognutih regularnom vojskom Albanije i NATO avijacijom, naoružanjem, logistikom i oficirskim kadrom. 

Vojska Jugoslavije bila je brojčano oslabljena, na vrhuncu borbi imala je oko 1.200 vojnika, a OVK, sa dobrovoljcima i albanskim jedinicama pet do šest hiljada. Snage OVK su ratovale u smenama, pa iako su imali veliku pomoć NATO oficira, OVK je do tada napadala vojsku i policiju iz zaseda. Nisu imali ozbiljniju vojnu obuku za frontalno ratovanje.

Foto: RINA

U napade se uključila i albanska vojska, prvo artiljerijom, a zatim i sa desetak tenkova, ali to nije bitnije uticalo na moral vojnika. Iako slabija, Vojska Jugoslavije se nije predavala - išli su u napade po kiši, mrazu, magli i snegu dubine jedan metar i branila svaki položaj do poslednjeg trenutka.

Oko 1.500 pripadnika OVK, uz podršku albanske artiljerije, NATO avijacije i instruktora napalo je rejon karaule Košare na frontu širine nekoliko kilometara rano ujutro 9. aprila 1999. godine. Do 9. aprila NATO nije gađao Košare, ali jeste druge položaje na jugoslovensko-albanskoj granici. Karula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana.

Foto: RINA

U tom trenutku na frontu je bilo nešto više od 100 pripadnika graničnih jedinica Vojske Jugoslavije. Zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK, veća pomoć nije mogla odmah da stigne.

Procena vojnog vrha bila je da će kopneni napad najverovatnije krenuti iz Makedonije gde se već nalazilo oko 16.000 vojnika NATO-a, a pretpostavke da će glavni napad ići preko Košara nije bilo.

Posle pada karaule, stiglo je pojačanje od više stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pešadijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo većih pomeranja do kraja rata.

Foto: printskrin/youtube

Junaci sa Košara

Prisluškivanjem radio veza Vojska Jugoslavije je ustanovila da su artiljeriju i minobacače, veoma precizno navodili ljudi koji su govorili italijanski i francuski. Izviđači su na neprijateljskim uniformama viđali italijanske, francuske, turske, britanske i oznake Armije BiH sa ljiljanima.

Tokom krvavih borbi na Košarama bilo je i mnogih neverovatnih scena, u koje je teško poverovati. Dešavalo se da ljudi sa obe linije fronta zbog guste magle zalutaju u neprijateljske rovove i vrate su u sopstvene, a da ih niko ne primeti.

Foto: facebook.com

NATO i OVK nisu razumeli romski jezik

Tokom bitke na Košarama, bilo je prisutno i stalno prisluškivanje, pa se jedan rezervni oficir VJ prisetio američkih Navaho Indijanaca iz Drugog svetskog rata, i angažovao dvojicu Roma, pripadnika VJ, koji su na svom jeziku radio vezom navodili jugoslovensku artiljeriju i minobacače. Do kraja rata NATO i OVK nisu uspeli da shvate o čemu se radi, jer nisu razumeli romski jezik. Česte su bile i zasede u kojima je stradalo nekoliko pripanika VJ, a gotovo svakodnevna pojava pokušaja prenošenja manje ili veće količine oružja i municije iz Albanije na Kosovo i Metohiju.

Glavninu graničnih jedinica činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina.

Foto: facebook.com

Junačka bitka na Košarama, na braniku otadžbine, zvanično je završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara. Trajala je 67 dana i u njoj je poginulo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije.

Spisak poginulih na Košarama: Sve Obilić do Obilića

Karaula Košare bila je najteža tačka za odbranu Kosova i Metohije od prodora Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). A na nju su poslati mladići koji su te godine služili redovan vojni rok. Poslati su na Košare sa svojih 19, 20, 21 godinom. Mladi, srčani i, najstrašnije od svega, bez ikakvog iskustva u borbama i ratovanju nesebično i patriotski dali su svoj život za Srbiju:

• Tomašević Stojadin,

• Filipović Zoran,

• Popović Stojan,

• Popović Nikola,

• Petković Dragan,

• Stanković Novica,

• Stošić Robert,

• Taricić Oliver

• Josić Nikola,

• Marinkov Miroslav,

• Marinković Dragan,

• Milanović Predrag,

• Milić Srđan,

• Jovanović Bojan,

• Jovanović Stanoje,

• Jokić Milan,

• Radojković Bojan,

• Spasojević Srđan,

• Ivanković Saša,

• Komatović Saša,

• Kostić Dejan,

• Mitić Dejan,

• Stanojević Vladan,

• Nestorović Vladimir,

• Božić Milenko,

• Bojović Predrag,

• Jošović Milosav,

• Vasiljević Saša,

• Vasojević Ivan,

• Vojvodić Danilo,

• Kisin Aleksandar,

• Golubović Nenad

• Radoičić Vladimir,

• Gobeljić Miladin,

• Dimov Dalibor,

• Dušanić Dragan,

• Jocić Miroslav,

• Mihajlović Siniša,

• Pavlović Ilija,

• Stančević Srđan

• Bulatović Vladislav,

• Vasiljević Saša,

• Cerović Radoš,

• Bjelobrk Darko,

• Bogojević Bojan,

• Bogosavljević Ivan,

• Bogosavljević Predrag,

• Božilov Ljubiša

• Ivanović Ivica,

• Ivanković Krunoslav,

• Ilić Radiša,

• Milićević Dragan,

• Milojević Zoran,

• Milošević Darko,

• Mihajlović Ivan,

• Negić Branislav

• Tibor Cerna,

• Škiljević Saša,

• Komarica Dragan,

• Kostić Tomislav,

• Košanin Srđan,

• Krunić Slavko,

• Lalić Dragi,

• Leovac Predrag

• Jevtović Milan,

• Vučelj Naser,

• Gredeljević Đuro,

• Đorđeviž Vladimir,

• Jovanović Bojan,

• Jovanović Stanoje,

• Pavlović Miloš,

• Jokić Milan

• Mitić Dejan,

• Mijatović Zoran,

• Čolaković Izet,

• Romić Ljubomir,

• Sič Josip,

• Stajić Zoran,

• Misirlić Dejan,

• Stojanović Miroslav

Tad je 108 majki ostalo bez svojih sinova. 108 porodica je uništeno, ali Srbija pamti svojih 108 heroja, koji su svoje živote položili za svoju otadžbinu. Slava im!