Bilo je vedro tog 4. aprila 1999. godine kada su se oko 4.30 časova zatresli zemlja i nebo iznad najveće srpske toplane "Novi Beograd". Razorni NATO projektili pogodili su rezervoare sa mazutom i još jednom najniže pogodili srpski narod koji nije odustajao. Iz inata.
Nasuprot toplane nalazi se blok 70a, sve zgrade su iste, a svi ljudi različiti. Ovaj kraj važio je za deo Novog Beograda gde živi tzv. radnička klasa. Tako za Informer priča očevidac bombardovanja toplane sada sedamdesetpetogodišnji Petar G.
- Prošlo je 26 godina od tada, ali se ja i dalje sećam svega, prosto ne mogu da zaboravim tu zoru. Nebo je bilo neobično vedro, baš se mogla videti i prebrojati svaka zvezda. Kao i svaku noć bombardovanja provodio sam sam, mirno i u tišini, jer sam bio bezbrižan pošto je moja supruga sa naše troje dece bila na sigurnom u Crnoj Gori - započeo je svoju priču Petar.
Kako je naveo, po dolasku sa posla otvorio je prozore kako bi ih sačuvao od bombardovanja i javio se porodici, koja se u tom trenutku nalazila u Crnoj Gori.
- Došao sam sa posla oko 20 časova, kao i uvek. Otvorio prozore, pozvao ženu i decu da im kažem da sam stigao kući i da ne brinu, da sam prešao most, pošto je bombardovanje mosta tokom mog prelaska bio njihova najveća briga - kazao nam je Petar i opisao koliko je nebo te noći bilo vedro:
- Naš stan se nalazi na poslednjem spratu u soliteru koji je tačno preko puta toplane. Kažem, tu noć je neobično vedro nebo bilo, a ne toliko hladna noć i pred spavanje proveo sam par minuta i uživao u pogledu. Nisam ni slutio šta će se desiti samo nekoliko sati kasnije.
Foto: printskrin/youtube.com
Kako ističe naš sagovornik, male odluke poput nošenja lampe na spavanje su tada bile odlične.
- Svako veče odlazio sam na spavanje sa baterijskom lampom, za svaki slučaj. Ni sam ne znam zašto sam je nosio, ali eto, ispostaviće se da je te noći to bila dobra odluka - kaže Petar.
Vojnici ispod prozora
Da bi obezbedila siguran prolazak vozila preko reka, država je tada odredila nekoliko vojnih jedinica koje su dežurale na kejevima reka u Beogradu, kako bi bili u pripravnosti za brzu gradnju mosta od pontona.
- Legao sam da spavam, ali neki đavo nije dao mira. Ispod prozora od sobe nalazila se kao mala vojna ispostava, odmah tik do reke Save. Tu je uvek bilo oko 20-ak vojnika, što u kamionima, što u improvizovanim rovovima. Sprijateljiš se vremenom, pa sam saznao da su tu bili u slučaju da sruše neki od ključnih mostova, da odmah krenu sa gradnjom pontona - ističe naš sagovornik i dodaje:
- To veče sam ih, kao i svako, čuo kako pričaju. Međutim, do tada bih uvek zaspao, a kažem, tu noć nikako nisam mogao.
Foto: Foto: Printscreen/YouTube
Petra nije samo trgla vazdušna opasnost, već i vika vojnika, a onda je krenuo pravi haos.
- Odjednom, začula se sirena za vazdušnu opasnost. Kada god je do tada bila, nije me tako jako pogodila. Ustao sam i čuo vojnike kako viču: U rov! U rov! I odjednom sve je počelo da se trese, a vatra je obasjala ceo deo ovog grada - ističe Petar.
Posle pada prve bombe usledilo je njih još pet, šest. One su pogodile sve rezervoare za gorivo, a nekoliko gelera od tih bombi udarilo je u pogonsku zgradu. Takođe, od ove detonacije pukla su stakla na prozorima Vojnomedicinske akademije.
- Avioni su leteli nisko, precizno gađajući toplanu, gotovo hirurški. Čula se jaka detonacija, plafon se tresao, škripali prozori, a mene je jačina detonacije odbacila od poda. Odmah sam uzeo telefon, pozvao ženu i samo izgovorio: Gađali su toplanu, sve gori. Upalio sam baterijsku lampu i video komadiće drveta svuda po podu i ništa mi nije bilo jasno - navodi naš sagovornik i dodaje:
- Tek sam ujutru primetio da su jedna sobna vrata uništena, tačnije, uništeni štokovi. To ne mogu nikako da prebolim, jer sam baš vodio računa da sve obezbedim da ne bude uništeno. To veče pukla su stakla na svim prozorima u zgradi, samo nisu u mom stanu, jer sam ih otvorio.
Foto: Foto: Printscreen/YouTube
Bombe koje su pale na toplanu bačene su sa izuzetnom preciznošću. Osim što su razrušile rezervoare za gorivo, uništile su i sistem za gašenje požara. Rezervoari, čiji je lim debljine 12 milimetara, a pojedinačni gabarit 40.000 tona, posle tih eksplozija bili su zgužvani kao da su od papira. Šest rezervoara i sistem za gašenje postali su bezoblična masa metala. Toplana je proizvodila i struju u to vreme pa je pogođeno i to postrojenje za kombinovano generisanje električne i toplotne energije.
U ovom napadu bombe nisu uništile samo objekte toplane, već su ugasile i život pedesettrogodišnjeg radnika Slobodana Trišića. On je poginuo dok je obavljao svoj redovni posao i brinuo o sistemu koji je u slučaju potrebe trebalo da gasi požare. Bio je jedan od 70 radnika koji su tu noć, dok je trajala grejna sezona, dežurali.
Foto: Foto: Printscreen/YouTube
Pored toplane na Novom Beogradu, na današnji dan NATO je bombarovao i Čačak, Novi Sad, Gnjilane, Kuršumliju, Bogutovac, Smederevo i Pančevo.
U Čačku je po treći put bombardovana zgrada „Slobode“. Raketirano i više privrednih i civilnih objekata u široj okolini. U Novom Sadu je bombardovana zgrada televizije Novi Sad. U Gnjilanu je bombardovan vozni park sa 30 autobusa. Takođe je uništena i jedna benzinska pumpa. U Kuršumliji je sa dve rakete bombardovan drvni kombinat. U Bogutovcu kod Kraljeva je u 2:10 bombardovano skladište goriva „Beopetrola“. Ranjena tri radnika. U Smederevu je oko 4:25 bombardovana benzinska pumpa. Pogođene instalacije „Jugopetrola“. U Pančevu je oko 4:30 sa dve rakete bombardovana rafinerija nafte, pogođena RJ Energana. Poginula 2 radnika a 4 zadobilo teške telesne povrede
U noći između 10 i 11. aprila 1999. godine NATO avijacija zasula je malo mesto Merdare kod Kuršumlije kasetnim bombama. Tom prilikom život je izgubila jedanaestomesečna Bojana i njen otac Božin Tošović (29), dok je nekim čudom uspela da preživi njegova supruga Marija, koja je u tom trenutku bila u sedmom mesecu trudnoće.
Tog 1. aprila 1999. godine bio je deveti dan NATO agresije na našu zemlju, a građane Novog Sada oko 5 časova ujutru probudio je zvuk sirene za vazdušnu opasnost. Građani Peći ovaj zvuk, poznatiji kao "Šizela" čuli su već u 9 časova, dok Beograđani su pod neprekidnom uzbunom bili više od 27 sati.
Godina 1999. ostaće u srpskom narodu upamćena kao godina bombardovanja, stradanja nevinih civila, nanošenja velike materijalne štete Srbiji. Međutim, mnogi Srbi pamte jednog Grka, kapetana broda "Temistoklis", Marinos Ricudis koji je odbio da bombarduje svoj bratski pravoslavni narod!
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U noći između 10 i 11. aprila 1999. godine NATO avijacija zasula je malo mesto Merdare kod Kuršumlije kasetnim bombama. Tom prilikom život je izgubila jedanaestomesečna Bojana i njen otac Božin Tošović (29), dok je nekim čudom uspela da preživi njegova supruga Marija, koja je u tom trenutku bila u sedmom mesecu trudnoće.
Kijev je tokom noći i jutra bio pod snažnim raketnim i dronovskim udarima, a prema navodima ruskih vojnih dopisnika, glavni ciljevi bili su energetski objekti u prestonici i okolini.
Ukrajina svake godine gubi oko 800.000 ljudi, upozorio je ukrajinski ekonomista i finansijski analitičar Aleksej Kušč, navodeći da se demografski pad već direktno preliva na ekonomiju, kupovnu moć građana i razvoj biznisa.
Blokaderski profesor Čedomir Čupić potpuno je ogolio blokadere i priznao ono što je narodu odavno jasno - da iza svega stoje jeftine političke manipulacije, kalkulanti i preletači koji gledaju samo sopstveni interes.
Filozof i književnik Filip Grbić potpuno je demontirao blokadere, poručivši da je proteklog vikenda došlo do istorijskog preokreta na političkoj sceni Srbije.
Potpredsednik Vlade Italije i ministar infrastrukture i transporta, Mateo Salvini, stiže sutra u dvodnevnu zvaničnu posetu Beogradu! Reč je o jednom od najuticajnijih, najžešćih i najharizmatičnijih političara Evrope, čoveku koji godinama vodi beskompromisnu borbu za suverenitet svoje zemlje, tradiciju i bezbednost građana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas u Beogradu sa potpredsednikom Saveta ministara u Vladi Republike Italije i ministrom infrastrukture i saobraćaja Mateom Salvinijem.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam čime se sada bavi novinarka blokaderka Ana Mihajlovski, iza čega se skriva njen kolega blokader Slobodan Georgiev, kako se opušta “blokader junior” Aleksej Bjelogrlić, koji su izvori prihoda još jednog blokadera, glumca Nikole Đurička, gde se kreće i šta vozi najbolji prijatelj rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović.
Kada monstrumi u naletu bolesne ljubomore, posesivnosti ili želje za kontrolom zverski likvidiraju osobu koju su navodno voleli, prva karta na koju igraju u sudnici jeste neuračunljivost. Međutim, forenzička psihijatrija poseduje filtere koje nijedan glumac pred sudijama ne može da prevari.
D. Š. (55) iz Razgojnskog Čifluka zadobio je večeras višestruke povrede opasne po život, kada je motorom udario u banderu, potvrđeno je u policiji i Opštoj bolnici Leskovac.
Oružane snage Ukrajine (OSU) izvele su tokom noći masovan napad dronovima na Lenjingradsku oblast i Sankt Peterburg, a ruska protivvazdušna odbrana oborila je ukupno 56 ukrajinskih bespilotnih letelica, saopštili su ruski izvori.
Etna, jedan od najaktivnijih vulkana u Evropi, ponovo je snažno izbacivala pepeo, zbog čega je privremeno obustavljen dolazni avio-saobraćaj na međunarodnom aerodromu „Katanija Vinčenco Belini“ na Siciliji.
Krim je tokom noći bio pod novim talasom udara, a prema lokalnim izvorima i satelitskim podacima, pogođeni su lučka zona u Kerču, energetski objekti kod Simferopolja i područje aerodroma Gvardejsko.
Jedan od glavnih likova serije "Tajne malog grada" je ruski glumac Maksim Bitjukov, koji tumači lik policijskog načelnika i iskusnog istražitelja Porfirija Petroviča Parfjonova.
Godinama je border koli važio za najpametnijeg psa na svetu, ali novo naučno istraživanje pokazalo je da ga je malinoa nadmašila i preuzela prvo mesto.
Putnici širom sveta sve češće se susreću sa strožim pravilima o ručnom prtljagu, jer avio-kompanije pokušavaju da ubrzaju ukrcavanje, smanje kašnjenja i povećaju bezbednost letova.
Pobednica "Zadruge 1" Kristina Kija Kockar ponovo je javno prozvala pevačicu Anabela Atijas, podelivši snimak sa njenog nastupa na kojem se vidi mali broj posetilaca.
Una Čolić, starija ćerka pevača Zdravka Čolića, poznata je po tome što često deli detalje iz života sa pratiocima na društvenim mrežama, a tako je bilo i ovog puta.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.